Osobe koje su preležale kovid-19 prijavljuju mucanje kao jednu od posledica: Da li je korona krivac?

Iako se infekcija virusom SARS-CoV-2 u prvim mesecima pandemije smatrala respiratornom bolešću, ispostavilo se da ona ima sistemski karakter

foto Pixabay

Osobe koje su imale kovid 19 suočavaju se sa različitim posledicama bolesti, a jedna od njih je iznenadna pojava mucanja.

Za sada, mucanje nije problem na koji se žali veći broj onih koji su preležali kovid 19, ali je naučnicima signal da bi i na ovu promenu trebalo da obrate pažnju kako bi je detaljno ispitali i zaključili da li ona ima veze sa virusom SARS-CoV-2 ili ne.

Nastavnik matematike Patrik Tornton (40) iz Hjustona počeo je da muca posle preležane infekcije korona virusom.

Virusom SARS-CoV-2 zarazio se u avgustu 2020. i imao je, kaže, tipične simptome umerenog intenziteta - glavobolju, umor, bol u grudima, otežano disanje, kao i upalu grla zbog koje je privremeno izgubio glas. Kad je povratio glas, shvatio je da je počeo da muca.

- To je bilo zastrašujuće – izjavio je Tornton.

Njegovi lekari insistiraju na tome da će, kad se Tornton oslobodi stresa, i mucanje prestati.

Nastavnik iz Hjustona nije jedini koji se suočio sa iznenadnom pojavom mucanja posle preležanog kovida 19. Isti problem ima i Amanda Vud iz Indijanapolisa.

Ona je obolela od kovida 19 u martu 2020, ali kako mucanje nije prestalo ni pet meseci kasnije, Amanda je spremna da učestvuje u istraživanju na Univerzitetu Džon Hopkins kako bi otkrila zašto je kod nje došlo do ovog poremećaja.

- Iako stres i anksioznost nisu uzrok mucanja, oni ga pogoršavaju - kaže Su-Jun Čang, neurolog sa Univerziteta u Mičigenu. – Da bismo govorili, neophodno je da aktiviramo čak 100 mišića koji moraju da deluju sinhronizovano, a to zavisi od dobrog funkcionisanja mozga.

Foto: Pixabay

Neurolog Čang podseća da je mozak istovremeno i moćan i osetljiv:

- Kovid 19 može da pokrene upalne procese. Napad na sinaptičke veze može da dovede do promene u funkciji mozga.

I sam korona virus takođe može da dođe do mozga. Iako se infekcija korona virusom u prvim mesecima pandemije smatrala respiratornom bolešću, ispostavilo se da ona ima sistemski karakter. Ono što je, međutim, i dalje nepoznanica za naučnike jeste na koji organ će „udariti“ i kakve sve posledice može da izazove.

Istraživači iz Berlina među prvima su otkrili putanju virusa SARS-CoV-2 od sluznice nosnog prolaza do neuronskih prijemnika informacija o mirisu koji se zatim šalju dublje u mozak, čak i do moždanog stabla. Prema dosadašnjim rezultatima istraživanja, čak 86 odsto ljudi koji su pozitivno testirani na korona virus kao jedan od simptoma prijavljuju gubitak čula mirisa i ukusa. Kod nekih ovaj simptom traje i mesecima po izlečenju od kovida 19.

foto Pixabay

Druga teorija sugeriše da bi virusni ostaci, odnosno infektivni proteini koji se odvajaju od umiruće virusne čestice, mogli da pređu krvno-moždanu barijeru i da ostave posledice.

Još jedna od teorija je da korona virus pokreće konverziju antitela koja su namenjena borbi protiv njega u „autoantitela“.

Naučnici za sada smatraju da je ono što uzrokuje neurološke promene koje trpe ljudi poput Torntona i Amande Vud „verovatno rezultat interakcije ljudskog imunološkog sistema i mozga više nego samog virusa i mozga“. Ali, ispitavanja tek slede.

(Telegraf.rs)