Kako da nekome ukažete prvu pomoć: Naučite lekciju od 5 minuta koja spašava živote

Nikad ne znate kada ćete doći u situaciju da nekome morate pomoći

Koliko se sećate i koliko zapravo znate osnove prve pomoći? Nažalost, statistički podaci pokazuju da premalo ljudi zna malo ili gotovo ništa o prvoj pomoći. Iako je stručna pomoć najbolji izbor, ipak, prva pomoć koju mogu da pruže slučajni prolaznci u mnogim situacijama može da bude od životne važnosti.

Preporučujemo

Ljubitelji fudbala sinoć su u neverici gledali kako danski fudbaler Kristijan Eriksen usled srčanog zastoja pada na teren. Kapiten Simon Kjer prvi je dotrčao do Eriksena i izvukao mu jezik, pomogavši mu tako da preživi. Potom su na teren istrčali lekari koji su reanimirali Eriksena.

Prva pomoć se razlikuje od stručne medicinske pomoći, a pružaju je lekari, obučeni spasioci ili laici koji su se zadesili na mestu nesreće koji bi trebalo da budu obučeni za pružanje medicinske pomoći. Svaki čovek bi trebalo da zna da je ukaže samom sebi ili drugoj osobi.

Ona bi trebalo da bude pružena što pre, ne čekajući na dolazak stručnog osoblja, jer to predstavlja samo gubitak dragocenog vremena, a ponekad upravo takva zakašnjenja dovode u pitanje život povređenog.

1. Kako pružiti prvu pomoć?

Prvo proverite stanje svesti. Ukoliko naiđete na osobu koja nepomično leži ili se u vašem prisustvu iznenada sruši na tlo, najpre proverite da li je pri svesti. Osobu uhvatite za ramena i lagano protresite. Zatim je upitajte nekoliko osnovnih pitanja, na primer: kako se zovete, koliko imate godina..?

Ukoliko ne dobijete odgovor, odmah pozovite Hitnu pomoć i pređite na ABC postupak.

ABC - postupak s onesvešćenom osobom

"ABC" je skraćenica stvorena radi lakšeg pamćenja redosleda mera koje sprovodimo kod onesvešćene osobe: A - airway (disajni put) - otvaranje disajnog puta, B - breathing (disanje) - provera disanja, C - circulation (krvotok)- masaža srca i veštačko disanje.

1. Oslobodite disajne puteve

Okrenite onesvešćenu osobu na leđa i zabacite joj glavu, podižući joj bradu prstima jedne ruke dok drugom rukom pritiskate čelo. Usta moraju biti otvorena. Ovim postupkom koren jezika se odmiče od zadnjeg zida ždrela, čime se osigurava prohodnost disajnog puta.

Ponekad ćete morati odstraniti iz usta zubnu protezu ili povraćeni sadržaj.To ćete najlakše učiniti prstom umotanim u maramicu ili gazu.

2. Disanje

Da biste bili sigurni da li osoba diše, približite svoj obraz ustima i nosu osobi koja je u nesvesti i pokušajte da osetite dah na svom licu. Istovremeno osluškujete zvukove disanja i posmatrajte disajne pokrete na grudima i stomaku.

Ovaj postupak ne bi trebalo da traje duže od 10 sekundi.

Ako onesvešćena osoba normalno diše, okrenite je na bok i pozovite Hitnu pomoć. 

3. Oživljavanje

Ukoliko osoba ne diše, odmah započnite postupak oživljavanja. Ako ste sami, a povređena osoba je dete, najpre započnite oživljavanje, pa nakon jednog minuta napravite što kraću pauzu da biste pozvali hitnu medicinsku pomoć.

4. Reanimacija

Ovaj postupak nosi rizik od preloma rebara i povrede unutrašnjih organa, pa ga smete sprovoditi samo kada je baš neophodno. Grudni koš pritiskate 30 puta, zatim povređenom dajete veštačko disanje. Podignite mu glavu i začepite nos, a prste držite ispod brade povređenog lica. 

Lagano uduvavajte vazduh u usnu šupljinu. Ukoliko se grudni koš podiže, vazduh je ušao u pluća. Postupak se ponavlja dok osoba ne povrati vitalne funkcije ili dok ne dođe Hitna pomoć.

Oživljavanje deteta

Ritam davanja vazduha je jedno davanje vazduha - 5 pritisaka. Detetu nemojte previše zabacivati glavu, jer to može zatvoriti disajne puteve.

Ukoliko je u pitanju mala beba, sasvim je dovoljno da za potisak koristite dva prsta, a za veće dete dlan jedne ruke.

(Telegraf.rs)