Depresija i mentalni problemi: Pandemija veoma negativno uticala na decu, posebno devojčice

Još jedno istraživanje pokazalo je koliko je zatvaranje, odnosno boravak u četiri zida, umesto na igralištima i u školama ostavilo na decu

Iako je korona virus najpre pogodio starije, čitava situacija sa pandemijom veoma je negativno uticala na decu i tinejdžere.

Preporučujemo

Za njih najveći problem ne predstavlja sam virus, jer se pokazalo da većina zaraženih iz mlađe populacije prođe uz blage ili gotovo nikakve simptome bolesti, već cela situacija koja je u potpunosti promenila njihov način života.

Ono što je trebalo da bude normalno detinjstvo obeleženo igrom, druženjem sa vršnjacima i odlascima u vrtić ili školu, zamenio je lokdaun, odnosno zatvaranje u četiri zida i vreme provedeno u strahu i brizi. Dosadašnja istraživanja pokazala su i na povećanje porodičnog nasilja, kao i na brojne probleme sa mentalnim zdravljem i depresijom dece.

Isto pokazuju i rezultati nedavno sprovedenog istraživanja na Islandu koji su objavljeni u naučnom časopisu JCPP Advances, fokusiranom na dečiju psihologiju i psihijatriju. Ti rezultati pokazali su da je pandemija istavila posebno negativan uticaj na devojčice koje su, u odnosu na dečake, pokazale veće simptome depresije.

Ti su simptomi povezani uz povećano pasivno korišćenje društvenih mreža, kao i slabiju povezanost sa članovima porodice.

Što se dečaka tiče, i kod njih su zabeleženi povećani simptomi depresije koji su vezani uz neke drugačije faktore - manje spavanja i više vremena koje su provodili igrajući onlajn igre.

Takođe, kao ostale uzroke depresije i negativne uticaje na mentalno stanje i dobrobit dece spominju se i promene u dnevnim i školskim navikama, manje vremena koje su proveli u druženju sa prijateljima uživo, kao i zabrinutost vezana uz virus SARS-CoV-2 i mogućnost zaraze drugih ljudi virusom.

U zaključku glavna autorka studije Torildur Haldorsdotir naglašava da zdravstveni radnici, profesori i ostali profesionalci treba pažljivo da paze na simptome depresije i mentalnih problema među mladima, pogotovo među devojčicama tokom pandemije, ali i posle nje.

Ovo, dakle, nije prvo istraživanje koje ukazuje na velike negativne probleme koje je pandemija, odnosno čitava situacija oko pandemije koja uključuje lokdaun, stroge mere, onlajn nastavu i slično, ostavila na najmlađima.

O tome bi svakako trebalo razmišljati u slučaju ponovnog širenja zaraze i povećanja broja obolelih od bolesti COVID-19 jer se pokazalo da zatvaranje dece u 4 zida u kojima će mnogo vremena provoditi na mobilnim telefonima i u virtualnim svetovima, umesto u stvarnom svetu u vrtićima i školama te u igri s vršnjacima, svakako nije rešenje te da bi posledice takvih postupaka prema onima koje je potrebno najviše zaštititi mogle biti jako teške i dalekosežne, piše Sci Tech Daily.

(Telegraf.rs)