Simptomi dugog kovida muče mnoge: Naučnici sugerišu da jedan lek pomaže i besplatan je
Prema do sada raspoloživim podacima, postkovid sindrom se uglavnom javlja kod žena, i to u starosnoj kategoriji od 35 do 69 godina
Hronični umor, opadanje kose, nedostatak koncentracije, manjak snage, bolovi u mišićima, gubitak daha, izmenjeno čulo mirisa i ukusa, kao i vrtoglavica samo su neki od simptoma koji prate dugi kovid ili postkovid sindrom.
Preporučujemo
Student pojeo restoranski obrok, pa ubrzo ostao bez nogu: Opasna bakterija izazvala sepsu
Jutro započinjete čajem ili kafom: Stručnjaci otkrivaju koji je napitak zdraviji
Ovo stanje prisutno je kod velikog broja onih koji su imali kovid-19, a ne zaobilazi uvek ni one koji su imali lakšu formu bolesti ili su infekciju novim korona virusom prošli asimptomatski.
U apotekama širom Srbije svi koji imaju postkovid sindrom mogu da dobiju savete od farmaceuta kako da što lakše prebrode ovo stanje.
Stručnjaci iz Agencije za zdravstvenu bezbednost Velike Britanije sugerišu da vakcinacija smanjuje rizik od dugog kovida, odnosno da cepivo može da olakša simptome kod onih koji već pate od ovog stanja.
Stručnjaci Agencije sakupili su podatke iz 15 britanskih i međunarodnih studija. Utvrđeno je da oni koji su vakcinisani imaju manju verovatnoću da će dobiti dugi kovid ukoliko se razbole u poređenju sa onima koji se nisu vakcinisali.
Postoje, takođe, i dokazi da su nevakcinisani sa dugim kovidom koji su naknadno primili cepivo imali u proseku slabije simptome postkovida ili manje simptoma u odnosu na one koji su ostali nevakcinisani, navedeno je u izveštaju britanske Agencije za zdravstvenu bezbednost.
Ali, bilo je i onih koji su prijavili pogoršanje simptoma posle vakcinacije.
Profesor Debora Dan-Volters, koja radi na Univerzitetu u Sariju, kaže da još nema dovoljno informacija koje objašnjavaju zašto bi vakcinacija trebalo da dovede do poboljšanja simptoma dugog kovida.
- Izraz “dugi kovid” pokriva čitav spektar stanja posle preležanog kovida-19 i za sada ne razumemo u potpunosti sve procese koji su u to uključeni - kaže profesor Dan-Volters.
- Jedna od teorija je da vakcina može da pomogne u čišćenju preostalih rezervoara virusa u organizmu ili fragmenata virusa koji izazivaju upalu. Druga mogućnost je da vakcinacija rebalansira imuni odgovor kod osoba čiji su simptomi podstaknuti procesima sličnim autoimunim bolestima; ovo, takođe, može da bude objašnjenje zbog čega neki ljudi prijavljuju pogoršanje simptoma posle vakcinacije.
Prema do sada raspoloživim podacima, dugi kovid uglavnom se javlja kod žena, i to u starosnoj kategoriji od 35 do 69 godina.
(Telegraf.rs)