Opasna bakterija vreba iz hrane: Kako da prepoznate, sprečite i lečite infekciju listerijom

- Veoma je važno rano dijagnostikovati oboljenje i započeti sa terapijom - kaže za Telegraf.rs specijalista epidemiologije dr Slavica Mariš iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd

Visoke temperature vazduha tokom leta iziskuju poseban oprez prilikom pripreme hrane. Opasnost vreba od različitih vrsta bakterija, među kojima je posebno rizična ona koja izaziva listeriozu, bakterijsku crevnu infekciju na koju su izuzetno osetljive trudnice, starije osobe, kao i svi oni koji imaju oslabljen imuni sistem.

O infekciji koju izaziva ova bakterija, kao i o simptomima, dijagnostici, lečenju, ali i prevenciji za Telegraf.rs govori specijalista epidemiologije dr Slavica Mariš, načelnik jedinice za zarazne bolesti Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.

Preporučujemo

- Listerioza je bakterijska crevna infekcija koja nastaje posle konzumiranja hrane kontaminirane bakterijama iz roda Listeria, najčešće vrstom Listeria monocytogenes - kaže za Telegraf.rs dr Slavica Mariš.

Prema njenim rečima, ova bakterija je široko rasprostranjena u prirodi; može se naći u zemljištu, vodi i digestivnom traktu životinja. Povrće može biti kontaminirano preko zemljišta.

Hrana se može kontaminirati tokom procesa pripreme, tako da se bakterija može umnožiti do nivoa koji može izazvati oboljenje tokom distribucije ili skladištenja hrane.

Ono što posebno zabrinjava je činjenica da bakterija listerija može da raste u rasponu temperature nižem od 0⁰C do 45⁰C, tako da opstaje i razmnožava se na uobičajenim temperaturama u frižideru, što je čini posebno opasnom.

- Dobra termička obrada, kuvanje i pečenje uništava bakterije. Hrana koja nije ohlađena na temperaturi frižidera, kao i ona koja se presporo hladila, izložena je povećanom riziku od umnožavanja bakterije. U visoko rizičnoj hrani koja se čuva u frižideru, kao što su meki sir, sir od nekuvanog mleka, pašteta, dimljena riba, narezano meso, narezani suhomesnati proizvodi, prisustvo ove bakterije u bilo kom broju je značajno za javno zdravlje, jer postoji mogućnost za njen rast i razmnožavanje tokom skladištenja - ističe epidemiolog Mariš.

Simptomi zaraze

Postoje dva klinička oblika listerioze - neinvazivni i invazivni.

Sagovornica Telegrafa ističe da je neinvazivna listerioza blaga forma bolesti, a simptomi uključuju dijareju, povišenu temperaturu, glavobolju i bolove u mišićima. Inkubacija je kratka - nekoliko dana.

- S druge strane, invazivna listerioza je ozbiljnije oboljenje koje se uglavnom javlja kod visoko rizičnih grupa populacije, u koju spadaju trudnice, onkološki bolesnici, pacijenti koji imaju AIDS, pacijenti sa transplantacijom organa i druge osobe sa oslabljenim imunitetom, stare osobe i odojčad.

Simptomi ove forme bolesti uključuju povišenu temperaturu, glavobolju, ukočen vrat, povraćanje, gubitak ravnoteže, a kod težih slučajeva mogu se pojaviti poremećaj svesti, konvulzije i paralize različitih mišića. Prosečna inkubacija je od jedne do dve nedelje, ali može biti u opsegu od nekoliko dana do 90 dana - navodi epidemiolog Mariš.

Dijagnoza i lečenje

Dijagnoza listerioze postavlja se na osnovu kliničke slike i detekcije bakterije u krvi, cerebrospinalnoj tečnosti (likvoru), mekonijama novorođenčeta, kao i iz fecesa, povraćanog sadržaja, hrane ili stočne hrane.

- Listerioza se leči antibioticima. Veoma je važno rano dijagnostikovati oboljenje i započeti sa terapijom - ističe epidemiolog Mariš.

Prevencija

Najbolji način prevencije listerioze jeste sprečavanje mogućnosti kontaminacije hrane tokom proizvodnje i obrade.

- Važna je termička obrada hrane životinjskog porekla, pasterizacija mleka i mlečnih proizvoda, pranje povrća pre jela. Trudnicama se savetuje izbegavanje konzumiranja mekih sireva i mesnih delikatesnih proizvoda - zaključuje epidemiolog.

(Telegraf.rs)