Konačno lepa vest: Naučnici kažu da bi grickanje slatkiša moglo da podstaknete vašu kreativnost

Naučnici dokazali da je veza slatkog sa kreativnošću zapravo posledica načina na koji ljudi slatki ukus povezuju sa pozitivnim iskustvima i situacijama

Foto: Shutterstock

Kada primetite da se mučite da dovršite ukrštenicu, mogli biste da probate da grickate nešto slatko? Najozbiljnije.

Kako su otkrili naučnici, prenosi "Daily Mail", sladak ukus može da podstakne kreativnost. Ali ne, kao što biate prvo pomislili, zato što mozak dobija "slatki udarac" šećera "u glavu", već je veza slatkog sa kreativnošću zapravo posledica načina na koji ljudi slatki ukus povezuju sa pozitivnim iskustvima i situacijama. 

Pošto pozitivne situacije nisu pretnje, one omogućavaju našim umovima da postanu otvoreniji, rekao je glavni istraživač ove studije dr Lidan Ksu.

- Kada ljudi vide da je priroda situacije pozitivna i bez pretnje, oni su voljni da usvoje istraživački način razmišljanja, koji proširuje njihovu pažnju na obuhvatanje nove ideje - rekla je dr Ksu sa Univerziteta Severni Teksas u SAD.

Foto: Shutterstock

Kako je naučnica objasnila, efekat slatkog ukusa bio je veoma specifičan za kreativnost. Slatko nije poboljšalo performanse ljudi na analitičkim zadacima posvećeni detaljima, jer takvi zadaci zahtevaju uži, rigidniji fokus. Niti je izvesno da ćemo zaista da osetimo pozitivnu promenu raspoloženja nakon konzumiranja slatkog. Ali, slatki ukus u ustima može nezavisno da utiče na kreativnost pojedinca zbog asocijacije koje su ljudi razvili sa iskustvom slatkog ukusa - uz ono što slatki ukus inače čini za naše raspoloženje.

- Slatka hrana se često konzumira u pozitivnom okruženju, na primer kada tražite utehu, tokom proslava (npr. rođendana) ili porodičnih/prijateljskih okupljanja. Evolucijski, slatkoća se takođe smatra najprijatnijim ukusom u prirodi i smatra se benignim. U stvari, u stara vremena, ljudi su pokušavali da koriste ukus kako bi razlikovali da li je hrana toksična ili ne, tako da slatka hrana signalizira sigurnost, energiju i netoksičnost. Zbog ovih pozitivnih asocijacija koje su ljudi razvili tokom dugog vremenskog perioda, slatkoća se razvila u pozitivan implicitni afektivan znak - objasnila je dr Ksu.

Istraživači, čiji su nalazi objavljeni u časopisu "Organisation Behavior and Human Decision Processes", izveli su sedam različitih eksperimenata.

Foto: Shutterstock

Efekat slatkog ukusa bio je specifičan za kreativnost, i kao što smo rekli, nije poboljšao performanse ljudi na analitičkim zadacima posvećenim detaljima. Oni su uključivali slepi test ukusa sa različitim tečnostima za degustaciju kako bi se utvrdilo da je zaista čulni doživljaj slatkoće, a ne neki drugi ukus ono što pokreće kreativnost. Ovaj eksperiment je takođe pratio raspoloženje učesnika i otkrio da slatki ukus zapravo ne mora da učini da se ljudi osećaju srećnije da bi imali efekat.

Drugi eksperimenti su direktno upoređivali efekat slatkog ukusa na kreativne i nekreativne zadatke. Test je otkrio da je prevazilaženje pozitivnih veza koje su ljudi uspostavili sa slatkim ukusima, tako što su im naučnici govorili da su zašećerene stvari loše za njihovo zdravlje, oslabilo efekat slatkog ukusa na kreativnost, pokazujući time da je veza sa pozitivnošću zapravo pokretačka snaga između slatkog i kreativnosti.

Jedan od eksperimenata je otkrio da samo fokusiranje na ideju slatkog ukusa naspram zamišljanja slanog, gorkog i neutralnog ukusa, dovelo do većeg kreativnog učinka.

- Naravno, nema sumnje da je prekomerna konzumacija šećera štetna za zdravlje i mi se ne zalažemo za povećanje potrošnje šećera. Važno je da naše studije pokazuju da se efekat slatkog ukusa na kreativnost može pojaviti čak i uz samo ukus jedne slatke grickalice – slatkiš, kolačić, komad sušenog voća. Takođe pokazujemo da se efekat javlja bez stvarne potrošnje - objasnila je naučnica, dodajući da samo jednostavno zamišljanje konzumiranja nečega slatkog može da podstakne kreativan učinak.

(Telegraf.rs)