Kako izgleda voziti auto sa srpskim tablicama u Nemačkoj?

Foto: Polovni automobili/Đorđe Pejković

Našli ste novi posao u "obećanoj zemlji", ali ste odlučili da u Nemačku ne otputujujete avionom. Pošto ćete tamo, najverovarnije, provestni narednih nekoliko godina, u svoj auto, sa počteka 21. veka, spakovali ste sve što vam je potrebno i krenuli na zapad.

Kolege sa sajta Polovni automobili objavile su tekst na temu "Kako je imati auto sa srpskim tablicama u Nemačkoj?", autora Đorđa Pejkovića, u kome se govori o tome šta je sve potrebno da uradite ukoliko želite da svoj automobil iz Srbije da vozite u Nemačkoj.

Preporučujemo

Zamene vozačke dozvole

Procedura je, kao i mnogo drugih birokratskih stvari u Nemačkoj veoma jednostavna, ali je potrebno vreme i nekoliko poseta administraciji koja je za stranke otvorena jednom ili dva dana u toku nedelje i to do 18h. Popuni se formular tj. zahtev za zamenu, i uz dve biometrijske fotografije i uplatu od 35 evra, za par nedelja dobije se nemačka vozačka dozvola.

Prilikom preuzimanja dozvole vrati se prvobitna, a na novoj nemačkoj piše originalni broj dozvole iz zemlje porekla. Sve se to obavlja na mestu pod nazivom "Führerscheinstelle".

Ovde pored je i "Kfz-Zulassungsstelle" tj. deo za registraciju vozila. Tu sam prilikom svake posete, a bilo ih je nekoliko, pitao šta i kako sa autom tj. koliko dugo smem da vozim u Nemačkoj sa stranim registarskim tablicama iz zemlje koja nije članica EU? Svaki put niko od izuzetno ljubaznog osoblja nije znao ništa da mi kaže. Jednostavno ljudi rade ono što je u okviru njihovog opisa posla, i na svako pitanje van toga samo sležu ramenima ili vas ignorišu, bez ikakvih informacija ko bi to mogao da zna.

Foto: Polovni automobili/Đorđe Pejković

Gde se informisati?

To je, u stvari, carinsko pitanje, pa u samom startu, prilikom dolaska u Nemačku, nema nikakve veze sa procesom registracije vozila. Konkretne informacije je najbolje dobiti u carinskoj centrali u Frankfurtu na Odri ili u najbližoj carinskoj ispostavi u delu Nemačke u kome ste.

Odlučujem da zamolim sekretaricu da ona obavi telefonski razgovor umesto mene, jer mi trebaju relevantne, a ponajviše tačne informacije, šta dalje preduzeti?

Kako bi me uključila u sve ovo sekretarica je razgovor obavila na spikerfonu uz moje prisustvo naravno. Carinski službenik je na "tipiš saksiš" dijalektu ukratko objasnio o čemu je reč. Uz sekretaričino čuđenje, što ništa nisam razumeo od tog što je carinik rekao, mi ojašnjava da je stvar veoma jednostavna:

Da, vozačka dozvola u Nemačkoj važi 6 meseci, a tablice stranog auta treba istog momenta, kada se dobije boravišna dozvola, zameniti za nemačke kako bi se plaćao porez. A u mom slučaju, pošto se tako revnosno raspitujemo za poštovanje pravila, oni će mi izaći u susret i retroaktivno naplatiti porez za prethodnih 10 meseci čim se pojavim kod njih. Ili da odmah izvezem auto iz zemlje.

Šta kupiti u Nemačkoj?

Naredni dani prolaze u razmišljanju kako naći ne samo najbrže, već instant rešenje, pošto se u firmi prema meni ophode bukvalno kao prema kriminalcu. Naprosto činim prekršaj time što ne poštujem njihove zakone, a ni ne uvažavam ni ono što je carinik - službeno lice predložilo, a sve to za njih je neverovatno strašno!

Dva vikenda prolazi u bezuspešnoj potrazi za povoljnim automobilom koji ima TUV - tehnički pregled. Iznenađujuća je nezainteresovanost prodavaca. Moj utisak je da njih ne interesuje u kakvom su stanju njihovi automobili, pošto će ih svakako prodati Poljacima ili Bugarima koji dolaze u kolonama auto vozova i odnose sve. Tu saznajem da je i drugačija papirologija a i cena, za auto koji ide za izvoz tj. mnogo povoljnija. Inače sa Nemcima nema mnogo cenkanja. Nisu na to navikli, a valjda je kod njih to i nepristojno.

Foto: Polovni automobili/Đorđe Pejković

Kad Nemac prodaje "Italijana"

Odluka pada. Moj trenutni auto vozim i prodajem u Srbiji a ovde ću potražiti isti, jer to je jedini auto koji dovoljno dobro poznajem da mogu sam da ga kupim, sa ovim (ne)znanjem jezika i bez pomoći majstora. Prva potraga na Mobile.de sa parametrima: Alfa Romeo 2003 dizel, limuzina (pošto su 90 odsto automobila u Nemačkoj karavani), u krugu od 300 kilometara.

Rezultati potrage: komada 2! Od toga jedan na otpadu i nije u voznom stanju, a drugi u Berlinu sa upravo uređenim tehničkim pregledom, prešao samo 180.000km. Na prvi, pogled pomalo sumnjivo. Alfa u Berlinu sa "Karabinjeri" prednjom haubom, slikana u debeloj hladovini pored perionice iz vešto odabranih uglova, sa poklopcem motora u bojama italijanske zastave farbano levom nogom, sa jednom brzinom i 35 konja više. Pravac Berlin!

Auto - ko auto, ima sve ima što treba da ima, ali ne baš na svom mestu, ne baš sve pričvršćeno. Prijatelju ti si ovde smuvao tehnički garant, no to sad nije toliko bitno.

Inače tehnički pregled u Nemačkoj važi tri godine za novije automobile, a dve godine za starije, što mi, tada, daje vremena do kraja 2019. Na pitanje zašto prodaje ovu aždaju, jer auto ide kao pomahnitao i sigurno je čipovan, odgovara da će kompletnim novcem od prodaje automobila platiti kaznu i ostaviti saobraćajnu dozvolu da odstoji dve godine u policiji, jer je vozio mnogo brzo kroz naseljeno mesto.

Prilikom kupovine popunili smo samo standardni templejt ugovora skinut sa sajta ADAC-a (nemački AMSS), razmenili novac za auto i to je bilo to.

Pročitajte i nastavak teksta: Kako sam u Nemačkoj registrovao Alfu iz 2003.

(Telegraf.rs/Polovni automobili)