Ratko je sam napravio svoj auto od Fiće i još sedam drugih automobila

Ratko Vukmirica (64) iz Prijedora vozački ispit je položio pre tačno 46 godina. Tada je, kako priča, provozao i svoj prvi auto, slatku malu i u to vreme popularnu "peglicu".

- Potpuno novu. kad sam pošao u vojsku prodao sam je, a po povratku sa služenja vojnog roka kupio sam sebi Ladu. Tad su je zvali "žiguli". Bila je 71. godište i ja sam je baš momački vozao - priseća se Ratko svojih prvih ljubimaca, četvorotočkaša.

U to vreme imao je samo jedan auto, a danas u svojoj 64-oj ima tri. Donedavno je imao i pet, ali odlučio je da ova tri ostavi. Kaže, "Zavoleo sam ih!".

Reč je o pravim oldtajmerima, Opelu Rekord Olympia iz 1958. godine, BMW-u Isetta '60-to godište i autu koji je njegov ručni rad, piše portal Info Prijedor.

- Od "fiće" sam napravio auto koji sam želeo. Sličan je staroj "olimpiji", pa i starom Mercedesu. Uglavnom, retro u potpunosti - kaže Ratko. U "fiću" je ugradio delove sedam-osam vrsta automobila.

- Po auto-otpadima sam tragao za delovima. Pitaju me, šta tražim, a ja ne mogu da im objasnim. Znam samo da tek kad ugledam to nešto što sam zamislio, da je to - to! Uglavnom sam "špijao", tražio i nalazio ono što mi treba. Kako bi se sve ukomponovalo u tu moju viziju kako bi voleo da taj moj automobil izgleda. Imao sam i crtež mog zamišljenog auta. Sedeo sam u kafiću i nacrtao ga. I tako sam ga i napravio, u originalu - objašnjava Ratko nastanak svog "ljubimca".

Original je dobio i originalno ime - "Vuk". Ratko kaže da je trebalo vremena, da Vuk "prohoda", pa je cela priča potrajala skoro dve godine.

- Toliko sam išao po otpadima i tražio te moje u glavi zamišljene delove. I sklapao ih. Nekad sam malo i pauzirao, po dva dana, a onda treći, opet u potragu za delovima. Sastavljao sam ih u garaži kod kuće - priča Ratko.

Dodaje da je manje problema imao da napravi oldtajmera, nego da ga registruje. Danas jednostavno nema nikakve zakonske klauzule o samogradnjama i preradama. Imao je sreću da ga pre novih zakonskih rešenja registruje i to kao modifikvanu  školjku.

- Malo sam razmicao točkove, malo pomicao štelove, da to mogu zaklopiti, da sve ima neki sklad. U tom je bio sav fazon. Kad sam ga prvi put provozao po gradu bilo je kao da je cirkus došao u Prijedor.  Svi bi da ga bolje vide, pitaju me "Ljudino, šta je to?", a ja odgovoram "To je RR!". Pitaju opet da li je "Rols-Rojs". Kažem nije, već - ručni rad! To je sedam automobila u jednom! Odvezao sam se s tim mojim oldtajamerom i u Banjaluku - sa osmehom priča Ratko. Imao je i ponuda da ga proda.

- Jedan je želeo da ga kupi kćerki, koja nije želela ni jedan drugi auto, osim ovog. Mislili su da mogu da ga uzmu za 300 maraka, a ja im kažem da treba najmanje 2.000 maraka kapare, pa tek onda da razgovaramo o ceni. Ako ništa drugo, pod njim sam ležao dve godine. Navalio i neki deda da mu prodam jedan od svojih oldatjmera, nudi mi kao 800 maraka, a ja ga pošaljem da dobro pogleda po pijaci, pa da za te pare sebi nešto nađe. Nešto što mu priliči - kaže Ratko. Njegovi oldatajmeri imaju svoju cenu.

- Oni koji vole stare i ovakve automobile mogu da dođu. Lako ćemo se dogovoriti i popraviti šta treba. Najviše volim kad te automobile sam sredim, a oni koji se razumiju u oldatajmere, pogotovo ljudi sa Zapada, znaju koliko vrede - kaže Ratko.

U Zagrebu ga je, dok je vozio jednu bubu napravljenu "po starinski", zaustavio policajac koji ga je pitao o kakvom je automobilu reč.

- Objasnio sam mu da zaista vozim "bubu" koja je izgledala kao FAP 13, sa onom svojom "njuškom", a on je nakon zagledanja samo konstatovao - "Svaka ti čast!". Tako i sa ovim mojim "fićom", na njemu ima svakakvih delova. Od "bube" su blatobrani, prednja "njuška" je od FAP-a 13, zadnja od Dajca, kamiona, točkovi od Citroena, i svaki je po sedam centimetara izbačen vani, prednja osovina je pomerena i dodato je još prednjeg dela od drugog fiće, volan sam produžio nekim kardanima, stavljao sam i neke delove od "juga", ravnao krov, grejanje od Renoa 4, ima i delova od Citroena… I sve odlično ide, nema greške! Osnova je najobičniji "fića", a spolja to niko ne bi pogodio - kaže Ratko.

Svojevremeno je pravio i "fiću" kabriolet. Kaže da je njegov drugar u tom autu držao kokoške.

- Pitao sam ga da mi tog "fiću" proda, a on reče da će mi ga dati za turu šljunka. To sam ispričao jednom novinaru koji je stavio naslov "Od kokošinjca do fiće kabrioleta" - kaže Ratko, koji automobile pravi i popravlja već 40–tak godina, iako je po struci građevinac.

(Telegraf.rs/InfoPrijedor.ba)