Automobilska industrija na ivici: Evropski giganti gube, a Kinezi preuzimaju igru

Kada je 2022. u Amsterdamu tadašnji šef Stellantisa Karlos Tavares predstavio plan "Dare Forward 2030", sve je izgledalo kao velika ofanziva za novo doba. Najavljeni su rast prihoda, potpuni prelazak na električne automobile i dvocifrene profitne margine. Tri godine kasnije, plan se raspao, a kompanija pod novim direktorom Antoniom Filosom beleži gubitak od 2,3 milijarde evra u prvoj polovini 2025. godine.

U međuvremenu, ni drugi veliki igrači nisu u boljoj poziciji. Volvo je prijavio gubitak od 837 miliona evra, Ford tone u crveno, dok Tesla bez prodaje emisijskih kredita više nije profitabilna. Ono što dodatno potresa industriju jeste činjenica da zapadne kompanije ulaze u trku bez jasne strategije, dok se Kina nameće kao dominantna sila u električnim vozilima. Automobilska industrija na ovo nije spremna.

Preporučujemo

Kineski prodor i slom starih modela

Udeo kineskih proizvođača u sopstvenom tržištu skočio je sa 41 na 65 procenata za samo tri godine, dok izvoz čini oko 20 procenata njihove proizvodnje. Modeli poput Xiaomi SU7 ili električnih vozila kompanije BYD osvajaju kupce kvalitetom i cenom, ostavljajući zapadne marke bez daha. Fordov direktor Džim Farli otvoreno priznaje da su kineska električna vozila "daleko superiornija po ceni i kvalitetu" u odnosu na ono što nude evropski i američki proizvođači.

Zapadne firme su se oslonile na obećanja o softverskim pretplatama i digitalnim uslugama koje bi trebalo da generišu milijarde, ali kupci odbijaju da plaćaju funkcije poput grejanih sedišta ili asistencije u vožnji na mesečnom nivou. Čak i oni koji su verovali u snagu ovog modela sada priznaju da se radi o iluziji - industrija i dalje ne zna šta korisnici zaista žele da plate.

Pritisak dodatno pojačavaju političke odluke. Evropa je pod obavezom da do 2035. zabrani prodaju novih vozila sa motorima na unutrašnje sagorevanje, dok administracija Donalda Trampa u SAD okreće kurs i ukida podsticaje za električna vozila. Sve to vodi ka fragmentaciji tržišta, gde proizvođači moraju da razvijaju odvojene strategije za svaku regiju - luksuz koji većina nema.

(Telegraf.rs)