Grad Mercedesa i Porschea tone u dugove: Kriza auto-industrije pogodila i Štutgart

Godinama je Štutgart bio simbol nemačkog bogatstva i dom najmoćnijih brendova automobila. Grad u kome su Mercedes i Porsche stvarali milione sada se suočava s ogromnim budžetskim minusom. Pad prodaje automobila i kriza auto-industrije uzdrmali su i gradsku ekonomiju – iz kase nedostaje čak 800 miliona evra.

Prema izveštaju fondacije Bertelsmann, i drugi automobilski gradovi poput Volfsburga, Ingolštata i Minhena beleže pad prihoda, ali situacija u Štutgartu je najteža. Gradski budžet za 2026. i 2027. godinu je u deficitu, i to uprkos merama štednje koje su već uvedene. Gradonačelnik Frank Noper iz Hrišćansko-demokratske unije izjavio je da grad prolazi kroz "kontrolisano, ali svima vidljivo kočenje".

Preporučujemo

Samo godinu ranije, Štutgart je imao rekordnih 1,6 milijardi evra prihoda od poreza na dobit velikih kompanija. Sada gradska uprava očekuje tek 850 miliona. To je gotovo prepolovljen prihod u samo dve godine.

Grad bogatih sada mora da štedi

Kriza u auto-industriji ne pogađa samo Štutgart. Obližnji Vajzah, gde se nalazi razvojni centar Porschea, zabeležio je pad prihoda sa 65 miliona evra na svega tri miliona. U Sindelfingenu, gde se nalazi ključna fabrika Mercedesa, prihod od poreza biće manji za četvrtinu.

Foto: Tanjug/AP

Slična situacija je i u Volfsburgu, gradu koji živi od Volkswagena. Prihod od poreza je već pao za 40 odsto, a grad je prinuđen da smanji troškove i broj zaposlenih. U Ingolštatu, gde je sedište Audija, prihodi su pali sa 191 miliona na samo 55 miliona evra. Gradonačelnik Majkl Kern opisao je situaciju kao "istorijski tešku i izuzetno zahtevnu".

Ni Minhen, dom BMW-a, nije ostao pošteđen. Prihodi od poreza manji su za 159 miliona evra u odnosu na plan, ali se glavni grad Bavarske i dalje drži bolje od drugih zahvaljujući raznovrsnoj privredi i velikim kompanijama kao što su Siemens, Allianz i Munich Re.

Zlato iz fabrike postalo teret

Godinama su ovi gradovi živeli od profita svojih automobilskih giganata. U Volfsburgu je gradska kasa bila bez dugova, a višak novca ulagao se u projekte i infrastrukturu. Danas su rezerve potrošene, a grad će do 2029. morati da se zaduži za još 455 miliona evra.

U Riselshajmu, rodnom gradu Opela, radi jedva osam hiljada ljudi, dok je nekada fabrika zapošljavala više od 30 hiljada. Grad ima deficit od 85 miliona evra i mora da odustaje od planiranih projekata.

Ni Cvikau, centar Volkswagenove proizvodnje električnih automobila, ne prolazi bolje. Ove godine prihod će biti manji za 20 miliona evra, a gradske vlasti priznaju da su njihove finansije "direktno povezane sa uspehom auto-industrije".

Iako su ovi gradovi i dalje među najbogatijima u Nemačkoj, sada se suočavaju s realnošću koju su dugo ignorisali - kad automobil prestane da se prodaje, prestaje i dotok novca. Za Štutgart, Mercedes i Porsche više nisu garancija sigurnosti, već simbol krize koja kuca i na vrata bogatih.

(Telegraf.rs/Express)