Škole u Srbiji ipak prate svetske trendove!

"Izvinite, da li mogu da pozajmim sunđer?". Svi se sećamo ove rečenice. Danas ona polako odlazi u istoriju.

Preporučujemo

U odnosu na vreme našeg školovanja, mnogo toga se promenilo. Informacije nikada nisu bile dostupnije, a sadržaji pozivaju na interakciju, pa je frontalni model predavanja (ex catedra − nastavnik predaje, učenici zapisuju) sve manje primeren današnjim učenicima. Oni žele više: žele objašnjenja, žele da učestvuju i sami istražuju.

Konačno, budućnost obrazovanja stigla je i u Srbiju. U sve više škola pametne, interaktivne table (smart boards) postaju obavezan nastavni alat.

I lepo i korisno

Iako postoji mnoštvo tehničkih prednosti, pametna tabla, pre svega ostalog, nastavu čini dinamičnijom. Umesto nekadašnjih kreda u boji, nastavnik danas jednostavno poveća font teksta koji je od značaja ili ga prosto „osvetli”. Više ne mora da dočarava i opisuje; može na tabli da reprodukuje YouTube snimak, a potom se vrati na beleške, uz pomoć jednog klika. Učionica tako postaje prostor za diskusiju, a čas − po meri 21. veka.

Foto: Telegraf

Ne dajte da vas ovo zavara: predavanje neće postati puko animiranje učenika dok ne zvoni, naprotiv, pametna tabla „traži” aktivnije učešće i predavača i učenika. Više neće postojati dva ista predavanja jer svi prisutni određuju pravac u kom će čas ići. Korišćenje različitih medija i interaktivne informacije svakog od đaka inspirišu na drugačiji način, posebno zato što se odgovori na pitanja dobijaju odmah.

Naravno, sadržaj i kvalitet samog predavanja i dalje zavisi od nastavnika. Međutim, on je sada medijator, sa jasnim ciljem: angažovati učenike da gradivo razumeju i upotrebe. Uz pametnu tablu ovo se dešava na licu mesta. Tako aktivnost na času prerasta u vođenje časa, prezentovanje, postavljanje pravih pitanja, pa i nastava postaje višefrontalna: informacije se razmenjuju uzajamno, pa učenici postaju i predavači. Sve ovo, u daljem školovanju i na testiranjima, daje značajne rezultate.

Kako danas izgleda školsko gradivo?

Gradivo postaje jasnije jer se odmah pokazuje i njegova stvarna primena, odnosno povezanost sa drugim oblastima. Na primer: decibel je fizička jedinica za zvuk − zvuk proučava akustika − nekada su se, radi akustike, u zidove ugrađivali zemljani ćupovi − pogledajmo kako to zvuči u Hramu Svetog Save − danas postoje pojačala − pogledajmo koncert AC/DC. Ovako predstavljene informacije uvek se duže pamte, ali su individualnost učenika i njihovo iskustvo faktori koji daju podtekst. Tako se izbegava jedna od trenutno najvećih zamerki našem školskom sistemu − prosta reprodukcija koja ne garantuje razumevanje, odnosno, u školama koje prate savremene trendove, učenje više nije samo za ocenu. Kada je gradivo prilagođeno učeniku, on želi da učestvuje u radu na času. Tada i školovanje postaje jednostavnije i lakše.

Foto: Telegraf

Predavanje po meri (i želji) učenika

Pametna tabla gradivo zaista čini fleksibilnim: sada pristup informacijama olakšava i pristup pojedincu. Dostupnost različitih sadržaja na licu mesta, stvara širu sliku jer multimedijalni sadržaji funkcionišu asocijativno. Nastavnik može da odmah pruži mnoštvo primera koji pojmove razjašnjavaju, a pretragu oblikuje u skladu sa objašnjenjima potrebnim konkretnom učeniku. To dalje znači da je sve manje potrebe za dodatnom nastavom.

I nastavnici su srećniji

Praksa pokazuje da upotreba pametnih tabli unapređuje i nastavnike i nastavni proces. Britanska IT kompanija MFG Education sprovela je anketu među nastavnicima i ocena je skoro jednoglasna − pametne table podižu kvalitet predavanja. Mnogi ispitanici istakli su snažniju motivisanost učenika: manje vremena troše na beleženje, pa su skoncentrisaniji na samo predavanje i aktivno primaju informacije. Takođe, kao veliku prednost istakli su i to što pametne table od nastavnika traže da konstantno uče, nalaze nove i bolje primere i iskustveno povezuju sadržaje. Ova vrsta pozitivnih izazova stvara bolje i angažovanije predavače.

Foto: Telegraf

Naravno, tehnologija dopušta da se ode i korak dalje. U Srbiji, elektrotehničari informacionih tehnologija i računara već nekoliko godina, uz pametne table, koriste i elektronske dnevnike i sveske, što olakšava i tok samog časa, ali i nadoknađivanje propuštenog. Stalni kontakt učenik-profesor stvara poverenje i olakšava mentorski rad − učenici se ne plaše da pitaju, a ni da sadržaj gradiva dovedu u pitanje.

Od naredne školske godine, ovakva mogućnost otvara se i za gimnazijalce. Svetski metodički alati, tehnologija i osavremenjeni programi sada su na raspolaganju svima onima koji žele opšta i funkcionalna znanja i čvrstu osnovu za dalje obrazovanje. A to jeste stvarna vrednost tehnoloških dostignuća − učiniti da rade za nas.

(Telegraf.rs)