0

SIGURNO ĆE VAM SE DOPASTI: Ovako će izgledati škole 2050. godine!

Upotreba tehnologije će prvenstveno omogućiti olakšan pristup učenju sa bilo kog mesta u bilo koje vreme, bilo kome − kako učenicima, tako i nastavnicima

Domaći zadaci, Zadatak, Roditeljstvo, Geografija, Globus, Deca, Škola, Učenje
Foto-ilustracija: Profimedia

Sve više ljudi želi da smanji rizik i na vreme osigura svoju budućnost, kako u poslu tako i u privatnom životu, te se gotovo svakodnevno rade najrazličitija istraživanja. Zanimljivu inicijativu na tom polju pokrenula je i Evropska komisija. Godine 2011. pokrenuta je platforma Futurium online, kako bi se olakšalo razmatranje, kreiranje i ostvarivanje budućih evropskih politika. Ova platforma kombinuje neformalni karakter socijalnih mreža sa naučnim pristupom predviđanja radi ujedinjenja svih aktera zainteresovanih za stvaranje budućnosti, ali i radi ostvarenja ideja koje su važne za njih same.

Tekstovi i diskusije za temu uglavnom imaju predviđanje razvoja nekog od segmenata života i društva do 2050. godine. Među njima se, naravno, nalazi i područje učenja i obrazovanja. U grupi zanimljivih predviđanjia našao se i zajednički intervju Gavina Dadnija i Niki Hokli, direktora kompanije „The Consultants-E“, koja se bavi obukom i savetovanjem nastavnika i profesora. U ovom intervjuu, oni predviđaju budućnost škola, učionica i uloge nastavnika u smislu uticaja, ali i  izazove i mogućnosti koje pruža tehnologija.

Prenosimo vam deo ovog zanimljivog intervjua.

Prema mišljenju Dadnija i Hoklijeve, nastavnička profesija je veoma konzervativna i većini nastavnika je često potrebno mnogo vremena da razumeju i sagledaju neophodnost ili prednosti primene tehnologije u nastavi.

Foto-ilustracija: Profimedia/Corbis

Foto-ilustracija: Profimedia/Corbis

Kako vidite budućnost učenja i podučavanja? Kako će škole i učionice izgledati 2050. godine?

Gavin:  „Mislim da do 2050. godine neće biti velikih promena u odnosu na to kako nastava i učenje u formalnom sistemu izgledaju sada. Možda će se predmeti mnogo više preplitati i nadopunjavati, ali sumnjam da će se obrazovna paradigma previše promeniti u bilo kom smeru. Očekujem da će se obrazovanje manje oslanjati na činjenice i puko učenje informacija, a da će se više usredsrediti na tumačenje podataka, digitalnu pismenost, interpretaciju i primenu znanja.  Uz povećanje povezanosti predmeta, obrazovanje će biti manje zasnovano na tome šta znate ili možete da zapamtite, a više na tome šta možete da protumačite, preformulišete i primenite u praksi. Mogu da zamislim da će neki predmeti naprosto da budu uklonjeni iz rasporeda. Hoćemo li morati da učimo jezike 2050. godine?“

Niki: „Ništa se nije mnogo promenilo u poslednjih 200 godina. I dalje imamo nastavnika koji stoji ispred odeljenja i drži predavanje. Za promenu postojeće obrazovne prakse potrebno je mnogo više od tehnologije. Potrebno je redefinisati ustaljene uloge nastavnika i učenika, razumeti da se učenje ostvaruje kroz saradnju učenika i nastavnika, ali i da se, prevashodno, ovo znanje i razumevanje pretvore u praksu. Upotreba tehnologije će omogućiti olakšan pristup učenju sa bilo kog mesta u bilo koje vreme, bilo kome − kako učenicima, tako i nastavnicima. Mislim da će i dalje postojati fizički prostori za učenje, mada možda neće izgledati kao učionice, čak i u 2050. godini, jer prostor ima značajnu ulogu u socijalizaciji, osećanju zajedništva, saradnji i kolegijalnosti.”

Prema shvatanju oba sagovornika, nužno je da se tehnologija što pre uključi u obrazovanje i to na način koji olakšava proces učenja i učenicima i profesorima. Oni naglašavaju da u tome treba da učestvuje i država i oni koji određuju obrazovne sisteme.

Foto: Flickr/ Mr_Stein

Foto: Flickr/ Mr_Stein

Kako se može omogućiti primena tehnologije na strukturisan način, povezan sa pedagoškim načelima, a ne samo kao serija nepovezanih intervencija koje se odnose na nove tendencije u obrazovanju?

Gavin: „Mislim da nastavnici i kreatori obrazovne politike treba da vode dijalog o tome kako se tehnologije uklapaju sa obrazovnim potrebama i kako dovode do razvijanja digitalne pismenosti. To će ih pripremiti i za promene koje ih očekuju na radnom mestu, ali i za poslove koji još ne postoje.“

Niki: „Veoma važan aspekt primene tehnologije u procesu nastave i učenja predstavlja i pitanje obuke nastavnika i učenika za korišćenje tehnologije. Obuka nastavnika treba da ima pristup koji bi razvio tehnološki kompetentne nastavnike, one koji će uviđati dobrobiti primene tehnologije u nastavi, ali i koji će umeti i želeti da primenjuju nove tehnologije u procesu obrazovanja i podučavanja.”

Gde će se održavati nastava? Hoće li se učenici susretati i u stvarnom prostoru ili samo u virtuelnom svetu?

Gavin: „Mislim da će škole postojati kao fizički prostori još neko vreme u budućnosti, jer su one mnogo više od mesta za učenje. One utiču na socijalizaciju, na čitavo društvo, podstiču osećanje zajedništva, saradnju, kolegijalnost. One doprinose razmeni mišljenja, iskustava i resursa.  U nekim sredinama će opstati i duže, zbog problema nedostatka tehnološke infrastrukture i povezanosti.”

Foto: Tanjug/AP

Foto: Tanjug/AP

Niki: „Već imamo šansu da biramo želimo li fizički da odlazimo na nastavu ili da se obrazujemo onlajn, pogotovo u obrazovanju odraslih ili u svemu što dolazi nakon osnovne škole. Mislim da će se ta tendencija samo još više proširiti, uglavnom zato što smanjuje troškove. Naravno, primenjivaće se onlajn učenje koje uključuje saradnju i razvoj kritičkog mišljenja, a ne samo pristup i mehaničko preuzimanje sadržaja.

Gde će se socijalizacija primarno odvijati? Kako će se razvijati veštine kao što su timski rad i međuljudski odnosi, ako učenje mahom bude bilo virtuelno?

Oba sagovornika zagovaraju tezu da se timski rad i socijalizacija mogu razvijati onlajn i da će do 2050. godine tehnološke mogućnosti za ovo biti mnogo bolje nego što su danas.

Gavin: „Iako sam ljubitelj tehnologije, ipak verujem da će većina ljudi uvek želeti da se okuplja, a to je posebno važno u godinama kada se formiraju kao ličnosti. Ako se učenje odvija virtuelno, to znači da će morati da dođe do značajnih poboljšanja u video-konferencijama, 3D prikazima i projektovanjima, a virtuelni svet će izmeniti osećaj i shvatanje pojma ’biti tamo’ kao i pripadnosti određenoj zajednici.”

Niki: „Mislim da nam je svima teško da zamislimo da će školski prostori nestati do 2050. godine, pogotovo za obrazovanje dece. Ti prostori igraju veoma značajnu ulogu u socijalizaciji. Ali to će uvek biti i mesta na kojima će deca biti sigurna dok roditelji rade.”

Foto: Telegraf

Foto: Telegraf

Verovatno će do 2050. godine sastavni deo nastavnog plana i programa biti učestvovanje u virtuelnom prostoru i povezivanje dece najranijeg uzrasta sa drugom decom širom sveta.

Nužne promene i uvođenje tehnologije u obrazovanje prepoznati su u mnogim školama u svetu, ali i kod nas. Jedan od takvih primera postoji u Savremenoj gimnaziji u Beogradu. Nastava u ovoj školi se realizuje u moderno uređenoj zgradi uz pomoć video i audio nastavnih sredstava, interaktivnih tabli i tablet-uređaja. Časove je moguće pratiti i preko interneta, platforme za pomoć pri učenju i android-aplikacija. Za potrebe primene elektronskog učenja razvijena je posebna metodologija korišćenja sistema za elektronsko učenje, prilagođena uzrastu i potrebama učenika.

„U zdravoj i inspirativnoj sredini učenje je mnogo lakše. Zato smo se potrudili da u našoj školi napravimo baš takvu sredinu. Osim profesionalnog pedagoškog tima, savremenih nastavnih sredstava i sredine bezbedne za boravak, u našoj školi je veoma važna i kultura lepog ponašanja i ophođenja. Društveni život u školi obogaćen je dodatnim sadržajima kao što su sekcije, kulturne manifestacije, sportski događaji, dobrotvorne akcije i zajednički projekti“, kažu u Savremenoj gimnaziji.

Više o Savremenoj gimnaziji možete saznati ovde.

(Telegraf.rs)

Tagovi: Edukacija, Obrazovanje, Savremena gimnazija, Škola, Srednje škole, Ucenje na daljinu, Uspeh

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Dizajnerski trendovi koji će obeležiti 2019. godinu

Pripremite se BESPLATNO za prijemni!

Da li će svi Samsungovi telefoni narednih generacija biti prilagođeni kripto valutama?

"Zuki" se vrti na sve strane, čim mu priđu sa upaljenim blicem mobilnog telefona: Učenici osmislili kako da uštede energiju (VIDEO)

BESPLATNA RADIONICA: Baš sve što treba da znate kada tražite posao

Novi malware koji napada Mac i Chrome pretraživače i preuzima podatke o kripto valutama

BESPLATNO ZA SVE SREDNJOŠKOLCE: Zimska škola programiranja i dizajna

ZABORAVITE NA NEZAPOSLENOST: Ovaj plan vas vodi do odlično plaćenog IT posla

BESPLATNO U POZORIŠTE: Prijavite se i gledajte „Izbiračicu” u Narodnom!

Koliko je IOTA bezbedna?

Evo kako da najlakše personalizujete komunikaciju na društvenim mrežama

Internet marketing: Kako znati da li ga radite dobro

4 trenda u dizajnu logotipa za 2019. godinu

Da li su na pomolu novi koncepti digitalnog novca?

Konkurs FSU za prijem u radni odnos nastavnika

Zimski OPEN DAY u Code centru za IT obuke

Izaberite najbolji telefon za navigaciju uz pomoć koga ćete stići gde god zamislite

Četiri načina da iskoristite veštačku inteligenciju za kreiranje sadržaja

Interaktivne, kreativne i edukativne radionice za decu od 5 do 12 godina: Prijavite se za besplatan Porodični dan u Savremenoj

Ovo se ne uči na fakultetu – šta sve posle obuke rade uspešni programeri!

4 pravila kojih morate da se pridržavate ako želite da budete uspešan samostalni programer

Comtrade System Integration i Microsoft postali partneri i u regionu

Kako da kreirate sadržaj koji će ljudi čitati?

Kako Google kao najmoćnija IT kompanija utiče na bezbednost kripto valuta?

Zašto bi trebalo da postanete programer i kako da to postignete

Sve što bi trebalo da znate o programiranju pre nego što počnete da učite

Ovo su veštine koje morate da savladate ako želite da postanete softverski developer

Ovo je pet najboljih programskih jezika za IOT

Kakav tehnološki napredak donosi razvoj specijalizovanog hardvera za rad sa kripto valutama?

Vreme za promene? Otkrijte da li ste prerasli svoj posao

Da li znate koja je razlika između softverskog inženjera i developera?

Želite da poboljšate marketing na Instagramu? Evo kako!

Kakvi će biti izazovi bezbednost kripto valuta u 2019. posle godine rekordnih hakerskih napada?

Poklonite svom detetu najbolji novogodišnji poklon: Kembridž obrazovanje za sigurnu budućnost

ZAPOČNITE 2019. NA PRAVI NAČIN: Upišite ITAcademy po najnižoj ceni i usavršite se za najplaćenija zanimanja

8 razloga zbog kojih bi trebalo da naučite programski jezik C#

Evo šta nas sve novo očekuje u web dizajnu 2019. godine

Saveti za žene programere. Evo kako da počnete da učite zanat

ZA NJU NE POSTOJE GRANICE: Nataša Kovačević nakon dva fakulteta upisala i ITAcademy

Programer za kripto valute najtraženije zanimanje u 2018. godini

Želite da radite kao programer frilenser? Ovo su sve prednosti i mane takvog posla

Odbrana doktorskog umetničkog projekta na Fakultetu savremenih umetnosti

/
<% galerijaAlt  %>

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima