OVO SU NAJČEŠĆE POČETNIČKE GREŠKE PROGRAMERA: Evo kako da ih IZBEGNETE!

Kada ste početnik u nekom poslu, greške su normalna stvar. Ono što je ključno za razvoj svake karijere jeste da te greške na vreme uvidite i naučite nešto iz njih. Ili još bolje da naučite da učite i iz tuđih grešaka. Ijan Lob, programer, kreator brojinih video-igara i predavač na Univerzitetu „Plimut“, za sajt Kreativni blog, govori o greškama koje početnici u programiranju najčešće prave.

Preporučujemo

- Kada učite da programirate, sasvim je normalno da pravite greške. Problem je ako ne znate da ste napravili grešku. Ili kada nastavite da pravite iste greške. Kao predavač imao sam prilike da vidim kako neki studenti prave iste greške iznova, a te iste greške sam i sâm pravio dok sam učio da programiram - navodi Lob.

Pred vama su njegovi saveti kako da kao programer početnik te greške zaobiđete na vreme.

Strah i sumnja u sebe

Greška broj jedan koju možete da napravite kao programer početnik jeste da mislite da niste dovoljno dobri, ni dovoljno pametni i da nikad nećete uspeti. Verujem da svako može da nauči da programira, makar osnovne stvari, samo ako se malo potrudi.

Kôd će vam na početku izgledati kao neshvatljivi jezik vanzemaljaca. To je normalno! Ali malo-pomalo saznaćete šta svaki deo radi, stvari vam neće delovati više toliko zastrašujuće, a onda ćete videti da je stvarno sve vrlo logično. Svakako da postoji neka vrsta „prirodnog talenta“ za programiranje i logičko razmišljanje, ali to nije ni upola značajno koliko rad i trud. Savladajte strah ili će strah da savlada vas.

Foto-ilustracija: pixabay.com

Neuredan kôd

Jedan od načina na koji svaki iskusni programer može gotovo odmah da vidi da je kôd napisao početnik jeste neuredan kôd. U takvom kodu obično postoji nedosledna upotreba novih linija i belog prostora.

Mnogi programski jezici, kao što su JavaScript, ne nameću mnogo ograničenja u oblikovanju koda. To može dovesti početnike u zabludu da oblikovanje i formatiranje nije mnogo važno. A to je velika greška, jer je pravilno formatiranje koda jedan od načina na koji možemo da pokažemo njegovu logičku strukturu.

Postoje razne konvencije za oblikovanje koda, a zapravo nije važno koju od njih koristite sve dok je koristite dosledno. Još jedna loša navika jeste ostavljanje dugih komentara pored koda ili dela koda koji nam više ne treba, ali ih čuvamo za svaki slučaj. Svi smo to radli. Ali  dobro je da ponekad pregledate vaš kôd i izbrišete sve komentare koji vam više nisu potrebni. Nema potrebe da čuvate ono što vam stvara nered.

Nedosledna upotreba velikih i malih slova

Neki programski jezici prave razliku u upotrebi velikih i malih slova („case sensitive“), dok kod drugih ta razlika ne postoji. Ali koji god programski jezik da koristite, trebalo bi da budete dosledni u tome kako koristite velika i mala slova u imenima svojih promenljivih i funkcija.

Foto: Profimedia/Fancy

Programeri početnici često stvaraju varijable kao na primer „var Score = 5", a zatim kasnije pokušavaju da ih referišu sa  – „is (score> 3)" – i pitaju se zašto njihov kôd ne radi. Osim toga, neki programeri upotrebljavaju različite programske jezike i pritom prenose konvencije jednog jezika na drugi ne poštujući konvencije novog jezika.

To može takođe da dovede do problema u razumevanju i funkcionisanju koda. Uložite malo više vremena i mislite o slovima, biće vam mnogo lakše da se snalazite, ali ćete tako i stvarati sami sebi manje problema.

Imenovanje varijabli i funkcija

Možemo da se smejemo Java programerima i njihovom davanju imena poput poznatog slučaja "AbstractSingletonProxyFactoryBean", ali je zapravo često vrlo korisno pisati duže i opisne nazive umesto skraćenica. Namera i namena tako postaje mnogo jasnija i mnogo je manja mogućnost da pomešate dve različite varijable sa istim imenom na različitim mestima, što može da vas zbuni i napravi probleme u funkcionisanju koda.

Koliko god zvučalo čudno, zaista je problematično ako u nazivu napravite pravopisnu grešku. Teško je da ćete upamtiti imena svih svojih varijabli, a ako ne znate koju ste grešku napravili u pravopisu, nećete moći ni da ih pronađete kasnije. Takođe ni upotreba slenga nije baš pametna, ma koliko zabavno da deluje. Kada sad pogledam neke svoje nazive varijabli, mogu samo da se pitam: „Zašto?!“

Foto: Flickr/Mr. Cacahuate

Previše komentara

Ja sam veliki obožavalac kodova koji su dokument za sebe. To su kodovi kod kojih svaki njihov deo ima komentar koji može biti jasan i koristan svim drugim programerima koji čitaju kôd. Međutim, koliko god smatram da su komentari vredni i korisni, takođe mislim da nisu potrebni uvek i svuda. Pogotovo tamo gde je sve apsolutno jasno i očigledno. Pisanje svakakvih komentara može da vam bude korisno u početku i dok još vežbate, ali svakako nije nešto što bi trebalo da nastavite da radite i kasnije.

Lob na kraju dodaje: „U redu je ako mislite da programiranje nije lako savladati. I nije. Ali svakako nije ništa nemoguće i nešto čega bi se trebalo plašiti.“

Ako i vi imate želju da savladate programiranje, sigurna prečica jeste kratki setifikovani obrazovni program, koji će vas kroz praksu spremiti za profesionalni život, a istovremeno vam dati priznatu diplomu.

(Telegraf.rs)