• 0

Da li novi IOTA hardver najavljuje automatizovano finansijsko tržište?

Šta će se desiti ukoliko veštačka inteligencija preuzme upravljanje IoT uređajima?

  • 0

Dr Goran Kunjadić, specijalista za IT bezbednost i kriptozaštitu, nam u kolumni ove nedelje otkriva da li novi IOTA hardver najavljuje automatizovano finansijsko tržište?

IOTA kripto valuta je po mnogo čemu specifična i znatno se razlikuje od kriptovaluta koje se razvijaju na blokčejn tehnologiji. O nekim elementima IOTA smo pisali u prethodnim nastavcima. Jedna od osnovnih razlika je ta što se IOTA bazira na Tangle tehnologiji čiji je matematički model DAG (Directed Acyclic Graph).

DAG je detaljno proučen u matematici, posebno u teoriji grafova. U suštini se radi o grafu koji poseduje topološki poredak takav da je svaki rubni element usmeren od ranijeg do kasnijeg u nizu.

Na pomenutoj tehnologiji se zasniva otvorena glavna knjiga u kojoj se beleže transakcije što zapravo čini IOTA kriptovalutom. Pominjali smo da način funkcionisanja IOTA koristi memorijske i procesorske kapacitete malih uređaja koji iako skromnih kapaciteta imaju značajnu prednost zahvaljujući svojom brojnošću. Broj IoT (Internet of Things) uređaja nastavlja da raste eksponencijalno.

U sklopu svog daljeg razvoja IOTA zajednica neumorno radi na razvoju sopstvenih kripto novčanika, naravno hardverskih, kao što se čitav sistem zasniva na hardverskim komponentama.

Foto: Coindesk

Pri tome ne treba zanemariti ni softverske komponente bez kojih sam hardver ne bi mogao ostvarivati svoju funkciju. Popularni hardverski novčanici kao što su Trezor i Ledger, imaju i svoju IOTA „verziju“, međutim, uporedo se radilo na razvoju sopstvenog hardverskog novčanika da bi se osigurao maksimum bezbednosti.

Kako se nezvanično saznaje, specijalno za IOTA privodi se kraju razvoj hardverskog kripto novčanika Triniti čija se beta verzija očekuje za nekih mesec dana. Radi se o kripto novčaniku specijalno prilagođenom za IOTA.

Da li je na pomolu veliki ne samo tehnološki već i konceptualni pomak?

Pominjali smo da se IOTA zasniva na radu IoT uređaja. Očigledno je da se radi o komunikaciji između uređaja koji funkcionišu u svom sistemu. Uloga čoveka u ovoj komunikaciji je gotovo zanemariva. Ukoliko je i kripto novčanik takođe uređaj, tada se još veći deo IOTA komunikacije svodi na komunikaciju između mašina dok se uloga čoveka još više smanjuje.

Praktično algoritmi ugrađeni u hardverske uređaje odlučuju o uključivanju ili isključivanju drugih uređaja koje kontrolišu a u slučaju IOTA i o samim transakcijama.

Bitcoin, Kriptovaluta, Ethereum, Tehnologija

Foto: Pixabay.com

Šta je mašinsko učenje? Mašinsko učenje je deo veštačke inteligencije, pri čemu uređaji samostalno pronalaze rešenja za probleme prepoznavanjem obrazaca u posmatranoj oblasti. Veštačka inteligencija je na osnovu uočenih obrazaca sposobna da kreira nove algoritme koji će dovesti do drugačijeg ponašanja sistema, uočavanja novih obrazaca i dalje stvaranja novih algoritama.

Jednom rečju, sistem je sposoban da uči!

Da li će IOTA pokrenuti lanac učenja u sistemu koji kontroliše IoT uređaje? Svakako da hoće. Lanac učenja je već pokrenut u sistemima kao što su Google, Facebook i drugi. Na osnovu naših podataka koje šaljemo putem mejla, ili objavljujemo na društvenim medijima, sistem o nama uči i zna veoma mnogo o nama.

U pojedinim segmentima više nego što smo i sami svesni. Da li će IOTA pokrenuti revoluciju u finansijama gde će čovek biti samo sporedni element saznaćemo u ne tako dalekoj budućnosti.

(Telegraf.rs)

Komentari

Preporuka sa Weba

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima