• 0

Kako je nuklearna elektrana izložena opasnosti radi rudarenja kriptovaluta?

Da li bi rudarenje kripo valuta moglo da izazovu katastrofu?

  • 0

Dr Goran Kunjadić, specijalista za IT bezbednost i kriptozaštitu, nam u kolumni ove nedelje otkriva kako je nuklearna elektrana izložena opasnosti radi rudarenja kriptovaluta.

Rudarenje kripto valuta, o čemu smo pisali u prethodnim nastavcima, polako gubi na atraktivnosti iako se još uvek može ostvariti solidna zarada. Suštinski problem je taj što je u slučaju bitcoina sve manje preostalih jedinica valute koje se mogu izrudariti.

Od ukupno 21 milion bitcoina ostalo je da se izrudari još oko 3 miliona. To znači da ih je sve teže pronaći i da je njihovo pronalaženje sve teže.

Potrebno je angažovati sve više procesorski kapaciteta i potrošiti odnosno da je potrebno potrošiti sve više električne nergije, što dovodi u pitanja isplativost samog ptrocesa. Pod znakom pitanja su i velike „farme“ sa hiljadama grafičkih kartica zbog velikih troškova.

Ipak, mnogi i dalje pokušavaju da zarade rudarenjem.

Nedavno je objavljena vest da ukrajinske vlasti istražuju potencijalno narušavanje bezbednosti u nuklearnoj elektrani. Postoji sumnja da su neki zaposleni povezali informacioni sistem nuklearnog postrojenja na internet kako bi vršili rudarenje bitcoina!

Foto: Coindesk

Naravno, procesorski kapaciteti koji kontrolišu rad nuklearnog postrojenja su značajni, tako da rudarenje vrše na veoma efikasan i brz način. Pored toga, izvor energije je gotovo neograničen i „besplatan“ za zaposlene koji su preduzeli pomenute aktivnosti.

Ne treba imati sumnju da su zaposleni koji su angažovali računarske kapacitete elektrane, ostvarili sasvim pristojnu ekonomsku dobit. Naravno, ukoliko istraga pokaže da su navodi tačni. Sa druge strane, obzirom da se radi o osetljivom postrojenju i mogućoj ozbiljnoj zloupotrebi, pitanje je da li će rezultati istrage biti javno saopšteni?

Ukoliko događaj sagledamo sa druge strane, zastrašujuće deluje činjenica da se informatički resursi koji kontrolišu veoma osetljive kapacitete zloupotrebljavaju u lične svrhe. Ne radi se samo o materijalnoj šteti, koja svakako nije zanemariva, već o mogućim posledicama po bezbednost i zdravlje miliona ljudi, kao i o budućim pokolenjima koja bi mogla trpeti posledice.

Bitcoin

Foto: Tanjug/AP

Setimo se havarije koja se dogodila u nuklearnoj elektrani Černobil 1986. godine, koja je odnela ljudske žrtve, zbog koje su mnogi ljudi ozbiljno oboleli a pojedina područaja su postala trajno nepodesna za život. Posledice se osećaju i osećaće se još dugo. Da bi se kontaminirane oblasti ponovo naselile potrebno je da prođe oko 1.500 godina i više a do tada su ozračene teritorije praktično neupotrebljive.

Do havarije u nuklearnoj elektrani Černobil, došlo je greškom. Da li smo sigurni da se greška neće ponoviti usled nemarnog postupanja ili zloupotrebe IT resursa nuklearne elektrane za rudarenje kripto valuta? Podsetimo se da Černobil takođe nalazi u Ukrajini.

Očigledno je da kripto valute donose mnoge promene na finansijskom tržištu pa i u živote ljudi koji ih koriste. Ostaje da se nadamo da se zbog ljudske pohlepe vođene interesom za sticanje kripto valuta neće desiti katastrofe koje će ugroziti sadašnje i buduće naraštaje.

(Telegraf.rs)

Komentari

Preporuka sa Weba

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima