• 0

Koliko je efikasno pranje novca korišćenjem kripto valuta?

Da li istražni organi mogu ući u trag nelegalno stečenim kripto valutama?

  • 0

Često se kripto valute vezuju za finansijski kriminal, kao sredstvo plaćanja čijim se vlasnicima teško ulazi u trag. U prethodnim nastavcima smo pisali o tome da li su kripto valute anonimne i zaključili smo da zapravo i nisu, bar ne u onoj meri u kojoj većina korisnika smatra. Zabluda o anonimnosti često pomaže istražnim organima u otkrivanju i procesuiranju krivičnih dela počinjenim uz pomoć kripto valuta. Pojam „pranje novca“ predstavlja proces u kome se prihodi stečeni na protivzakonit način transformišu u legitimno i legalno stečen novac ili neku drugu imovinu. Novac koji je protivzakonito stečen najčešće podrazumeva novac stečen trgovinom drogom, nelegalnom trgovinom oružjem i ubojnim sredstvima, nelegalnim kockanjem, utajom poraza ili iznuđivanjem. Postoji potreba vlasnika tako stečenog novca da ga prikažu kako je dobijen putem legalnih poslovnih procesa a kako bi mogao biti korišćen u legalnim poslovnim aktivnostima. Proces uvođenja nelegalno stečenog novca u legalne platne tokove, pranje novca, se izvodi na više različitih načina u zavisnosti od kompleksnosti samog procesa što opet zavisi od propisa države u kojoj se aktivnosti sprovode.

Pranje novca putem bitkoina se učinilo veoma zanimljivom idejom, ali se pokazalo da to i nije baš najbolji način. Svaka transakcija bitkoinom ostavlja trag zapisan u distribuiranoj glavnoj knjizi, što je karakteristika blokčejn tehnologije, tako da se ni jedan od zapisa, odnosno blokova u lancu, ne može neprimećeno izmeniti. Pažljivom analizom blokčejn lanca može se ući u trag gotovo svakoj transakciji. Pored toga , svaki bitkoin nalog ima ulaznu tačku, odnosno trenutak kada je korisnik prvi put otvorio kripto novčanik i kupio svoje prve bitkoine. Na taj način se osoba nedvosmisleno dovodi u vezu sa transakcijama učinjenim kripto valutama. Doduše, postoje tzv. miksališta koja pokušavaju da zametnu trag ko je od kupaca koliki iznos uplatio prodavcima, ali ni to nije potpuno anonimno. Izlazni iznosi se pažljivom analizom mogu upariti sa ulaznim iznosima bez obzira na slučajno raspodeljene identifikatore. Istražni organi kreću od sumnjive transakcije „unazad“ odnosno analiziraju prethodne transakcije koje ih dovode do prvog ulaza u sistem bitkoina odnosno do samog vlasnika kripto valute. Proces može biti veoma dug i komplikovan dok rezultati nisu zagarantovani. Ipak, u velikom broju slučajeva, počinioci kriminalnih radnji bivaju otkriveni. Proces može trajati veoma dugo tako da mnogi počinioci bivaju uhapšeni i više godina nakon izvršenja krivičnog dela.

Prema podacima Kancelarije UN za drogu i kriminal, procenjuje se da se svake godine opere novac u vrednosti između 2% i 5% globalnog BDP-a, odnosno između 800 miliona i 2 milijarde USD! Veliki deo novca koji se pere se nalazi u gotovini. Sa porastom primene kripto valuta, plaćanje kripto valutama je postala popularnija opcija za pranje novca.

Cilj pranja novca je da se kreira takav lanac transakcija u kome se tok novca ne može pratiti do izvorišta. Ako se razmotri blokčejn tehnologija, na kojoj kripto valute zasnivaju svoj rad, jasno je da svaka transakcija ostavlja neizbrisiv trag, što pranje novca čini daleko težim i nepouzdanijim nego što se to na prvi pogled čini.

(Telegraf.rs)

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima