Kovačević: Do sada se više od 1.000 ljudi javilo kontakt centru za Alimentacioni fond

Ministarka za brigu o porodici i demografiju Jelena Žarić Kovačević izjavila je na sednici Odbora za prava deteta, gde je predstavljen izveštaj rada Ministarstva od oktobra do decembra prošle godine i za prvi kvartal 2025. da se do sada više od 1.000 ljudi javilo kontakt centru kako bi dobilo informacije o Alimentacionom fondu.

Dodala je da će se kontakt centar truditi da uputi i da prave informacije građanima kako bi ostvarili pravo iz ovog fonda.

Preporučujemo

Žarić Kovačević je na pitanje predsednice Odbora za prava deteta Ane Brnabić kako funkcioniše Alimentacioni fond, rekla da je primena zakona o Alimentacionom fondu zahvaljujući Kancelariji za IT krenula i pre planiranog vremena, pre nego što je Zakon stupio na snagu.

"Mi smo oformili jedan kontakt centra, gde građani mogu da se jave i najčešće pitanje je kada mogu da računaju na novac i kako se podnose zahtevi. U tom kontakt centru rade zaposleni iz ministarstva koji se bave porodičnom pravnom zaštitom, koji će se javljati i davati informacije na koji način mogu da ostvare prava. Do sada se javilo malo više od 1.000 ljudi kontakt centru, malo više od 300 je tražilo razgovor sa operaterom, dok je 200 mejlova stiglo", rekla je ona.

Dodala je da još uvek nemaju prvi predmet jer nisu prošla dva meseca koliko je potrebno da izvršitelji vide da li je neko u stanju da plaća alimentaciju.

"Mi moramo da budemo efikasni, kada predmet dođe do nas imamo 15 dana da donesemo rešenje i isplatimo prvu ratu", rekla je ona.

Narodna poslanica Marina Mijatović osvrnula se na to zašto u izveštaju rada nema šta je urađeno po pitanju retkih bolesti, Žarić Kovačević je rekla da su retke bolesti u prvom planu rada ministarstva i dodala da je u registru 15.000 ljudi u Srbiji.

"Mi u ovom trenutku u saradnji sa RFZO-om radimo analize koje će pokazati da li je neka retka bolest vezana za region ili okrug, jer smatramo da na taj način možemo preventivno da delujemo u saradnji sa Ministarstvom zdravlja", rekla je ona i dodala da se na terenu radi sa porodicama čiji su članovi oboleli od neke retke bolesti, preko Udruženja ili u saradnji sa građanima.

Ona je rekla da država izdvaja 10,2 milijarde dinara za lečenje od retkih bolesti i podsetila da postoji fond za to.

Žarić Kovačević se u izveštaju osvrnula i na rad centara za socijalni rad, hraniteljskih porodica, na subvencije koje dodeljuje država za kupovinu stana po rodjenju deteta i dodala da je prošle godine Komisija odobrila 96 zahteva, a 10 je odbijeno.

"Komisija za subvencije, za stanove, u januaru je odobrila 77 zahteva, odbila tri, u februaru odobrila 106, odbila sedam, dok u martu nije zasedala", rekla je ona.

Odbor za prava deteta na današnjoj sedmoj sednici usvojio je izveštaj o radu Ministarstva za brigu o porodici i demografiju za period od oktobra do decembra 2024. i o radu ministarstva od januara do marta ove godine.

U nastavku sednice, članovi Odbora upoznali su se sa završnim dokumentom sprovedenog projekta "Parlamentorstvo", koji je sprovela Vestminsterska fondacija za demokratiju u saradnji sa kancelarijom UNICEF u Srbiji.

Predsednica Odbora Ana Brnabić podsetila je da je projekat podrazumevao mentorski rad narodnih poslanika, članova Odbora za prava deteta sa mladima, članovima Omladinskog odbora UNICEF i dodala da je projektu učestvovao 10 članova i zamenika članova Odbora, koji su kao poslanici-mentori dali veliki doprinos realiziaciji projekta.

Nakon rasprave, Odbor je jednoglasno odlučio da završni dokument projekta "Parlamentorstvo" sa zaključcima, preporukama i analizom stanja uputi Vladi Republike Srbije na razmatranje i eventualno implementiranje.

Članovi Odbora prihvatili su predlog predsednice Odbora Ane Brnabić da se četvrta tačka dnevnog reda sednice razmotri na narednoj sednici Odbora, zbog kompleksnosti i osetljivosti teme i kako bi članovi Odbora detaljnije informisali o iskustvima drugih zemalja.

"Naime, Odbor je primio inicijativu, koju je podnela fondacija 'Uzmi knjigu', a koja predlaže Odboru za prava deteta usvoji preporuku roditeljima, da deci mlađoj od 15 godina ne bude dozvoljeno da koriste društvene mreže. Ta preporuka ne bi imala obavezujući karakter, već savetodavni i odnosila bi se na aplikacije poput TikTok, Snapchat, YouTube, Instagram, Facebook", rekla je Brnabić.

Ona je rekla da mora da se vidi koliko je to uopšte delotvorno, sa jedne strane bi svakako zaštitilo decu, ali ipak je tema kompleksna i treba se detaljnije istražiti.

(Telegraf.rs/Tanjug)