Veselin Jevrosimović: Sveti gral računarske tehnike

Foto: Shutterstock

Većinu korisnika ne zanima mnogo šta se dešava u unutrašnjosti računara, pametnih mobilnih telefona i drugih digitalnih uređaja. Ono što nas interesuje jesu osnovne tehničke karakteristike koje nam govore o tome šta sve može da postigne sprava koju posedujemo.

Jedan od parametara je i memorija. Naime, mnogi su naučili da obrate pažnju na razliku između radne memorije i kapaciteta prostora za trajno smeštanje podataka. Prva obezbeđuje brže procesiranje informacija, dok druga govori koliko aplikacija, dokumenata, multimedije i drugih sadržaja možemo da sačuvamo u uređaju.

Preporučujemo

Kada uđemo u tehničke detalje, ispostavlja se da je slika još kompleksnija i da imamo više različitih vrsta memorije u računarima i telefonima. Razlikuju se po brzini pristupa podacima, mogućnosti trajnog čuvanja sadržaja, maksimalnom kapacitetu i veku trajanja, ali i ceni proizvodnje.

Foto: Marko Todorović

Upravo različite osobine ovih memorija utiču na neka od ograničenja u razvoju računarske tehnike. Zbog toga naučnici i inovatori širom sveta već neko vreme pokušavaju da proizvedu rešenje koje se naziva „univerzalna memorija“. Cilj je da dobijemo jednu tehnologiju koja bi objedinila najbolje osobine različitih tipova konstrukcija memorijskih čipova. Na taj način ne samo da bi računari i pametni mobilni telefoni postali neuporedivo snažniji, već bi i njihova cena mogla značajno da opadne.

Proizvodnja univerzalne memorije uticala bi i na dimenzije uređaja, a otvorio bi se prostor za sveže ideje i inovacije koje bi iz korena promenile razvoj računarske tehnike. Mnogi smatraju da je ovakva savršena računarska memorija neostvariva. Međutim, u poslednjih nekoliko godina postoje pomaci koji obećavaju.

U martu ove godine na jednom britanskom univerzitetu uspešno su izvedeni eksperimenti koji potvrđuju da je moguće objediniti brzinu očitavanja i postojanost podataka u okviru istog rešenja. Ostaje da vidimo da li je moguća masovna proizvodnja po prihvatljivoj ceni.

Kada sam pre nekog vremena napisao tekst posvećen četrdesetoj godišnjici od pojave prvih PC računara, rekao sam da je teško predvideti kako će kompjuteri izgledati u naredne četiri decenije. Potencijalnih pravaca razvoja ima nekoliko, a sigurno je da će nova tehnološka rešenja uticati na to u kom obliku i koliko snažne uređaje ćemo koristiti. Jedna od tih prekretnica mogao bi da bude i razvoj univerzalne memorije.

(Telegraf.rs)