• 0

Kako rudarenje kripto valuta utiče na zagađenje čovekove okoline?

Da li će obnavljanje upotrebe odbačenih termoelektrana dodatno ugroziti nivo zagađanosti planete?

  • 0
Bitkoin kolumna Goran Kunjadić

Foto: Irena Herak, CoinDesk

Rudarenje Bitkoina postaje sve skuplje iz jednostavnog razloga što je sve manje novčića preostalo da se izrudari. Od ukupno predefinisane količine od 21 milion novčića, preostalo je da se izrudari još 2,3 miliona kovanica. Kako smo pisali u prethodnim nastavcima, rudarenje se svodi na izračunavanje kriptografskih heš funkcija i upoređivanjem izračunate vrednosti sa bazom nepronađenih novčića.

Što je preostala količina koina manja, to je dugotrajniji posao izračunavanjai upoređivanja vrednosti izračunavanja heš funkcija. Pošto je proces izračunavanja duži na taj način je i količina potrebne energije za rad računarske opreme veće, odnosno povećavaju se troškovi električne energije koju digitalni rudari koriste.

Prepreka za veliko rudarenje bitkoina je pronalaženje dovoljno jeftine energije za pokretanje ogromnih, moćnih računarskih postrojenja koja stvaraju i trguju kriptovalutama. Jedno postrojenje za rudarenje Bitkoina centru Njujorka primenilo je rešenje koje je uznemirilo ekološke pokrete.

Termoelektrana Kostolac

Ilustracija / Foto: Tanjug/Vlada Republike Srbije/Slobodan Miljević

Naime, postrojenje koristi sopstvenu termoelektranu! Kompanija Greenidge Generation je ponovo stavila u pogon elektranu koja je nekada zatvorena i konzervirana iz razloga prevelikog zagađenja okoline. Sada elektrana na obali jezera Seneka proizvodi oko 44MW za pokretanje 15.300 računarskih servera kao i dodatnu električnu energiju koju šalje u državnu električnu mrežu.

Megavati koji se koriste za rudarenje i trgovinu Bitkoina mogli bi da napajaju više od 35.000 domova! Zagovornici kripto valuta nazivaju ovaj poduhvat konkurentnim načinom rudarenja kriptovaluta, a da pritom ne koriste postojeću električnu mrežu.

Ekolozi izražavaju strah od oživljenih elektrana na fosilna goriva koji ispuštaju gasove sa efektom staklene bašte pre svega u cilju sticanja privatnog profita a ne u cilju postizanja javnog dobra. Smatrajući Greenidge „probnim balonom“ ekološki pokreti traže od države da onemogući rad ovakvih termoelektrana u cilju zaštitiza kvalitet vazduha u i onemogući slične projekte.

Upozorenja o prevelikom zagađenju Zemljine atmosfere stižu sa različitih strana, dok su efekti globalnog zagrevanja sve više uočljivi. Prema objavljenim podacima Greenidge je u toku poslednja tri meseca izrudario 729 novčića Bitkoina, pri čemu je za rudarenje koristio 58 odsto proizvedene električne energije.

bitkoin, kirptovalute, kirpto valute

Foto: Unsplash

Takođe je jasno naglašeno da je elektrana redovno snabdevala državnu mrežu za prenos električne energije, što je istaknuto kao doprinos energetskom sistemu države. Dodatno zagađenje čovekove okoline ponovnim korišćenjem već odbačenih tehnologija pravda se time da se podstiče razvoj regiona uvođenjem nove tehnologije kripto valauta.

Postavlja se pitanje da li je veća šteta od dodatnog zagađenja plaente ili je veća korist koju kripto valute sa sobom donose. Sigurno je da kripto valute donse prednosti u poslovanju finansijskih tržišta ali je šteta koja se nanosi zagađenjem okoline sigurno značajnija. Da li će prevladati interes profita kompanije ili očuvanje života na zemlji, saznaćemo uskoro. Koja je opcija bitnija, potpuno je jasno i nema potrebe dalje objašnjavati.

(Telegraf.rs/Goran Kunjadić)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima