• 0

Veselin Jevrosimović: Bezbednost digitalne budućnosti

Veći stepen digitalizacije i popularnost onlajn servisa sa sobom nosi nove opasnosti, od kojih je sajber kriminal, popularno "hakovanje", jedna od većih

  • 0

Foto: Pixabay

Prošle sam nedelje pisao o autonomnim vozilima i još jednom istakao koliko su automobili bez vozača zavisni od pametne saobraćajne infrastrukture povezane na internet.

Ovakav sistem omogućuje veću bezbednost u saobraćaju i praktično svodi na nulu verovatnoću da se dese nezgode. Sa druge strane, uvodi se čitav niz novih rizika koji su povezani sa pouzdanošću i bezbednošću računarskih mreža i servisa.

Vidimo to, uostalom, na svakom koraku. Veći stepen digitalizacije i popularnost onlajn servisa sa sobom nosi nove opasnosti, od kojih je sajber kriminal, popularno "hakovanje", jedna od većih. Na suprotnoj strani od hakera nalaze se inženjeri za bezbednost informacionih sistema. Njihov zadatak je da projektuju komponente - hardverske i softverske - tako da funkcionišu bez problema i zastoja, ali i da budu otporne na sajber napade.

Veselin Jevrosimović

Foto: Nikola Tomić

Kada god se pokrene priča o poslovima za decenije koje su pred nama, sve vezano za IT bezbednost zauzima mesta na vrhu liste. Relevantne projekcije govore o tome da bi do 2028. godine potražnja za pozicijama u ovoj oblasti mogla da poraste za više od 32 odsto. Shodno tome raste i broj različitih specijalizacija i specifičnih zanimanja.

Na primer, sve se više razdvajaju pozicije vezane za analizu sigurnosti i tokova podataka, od poslova koji podrazumevaju projektovanje, održavanje i upravljanje sigurnošću sistema. Kao posebna grana odvaja se informatička forenzika, koja će postati važan deo regulatornih tela i državnih institucija, uključujući i vojsku i policiju. Uostalom, samo opis svih poslova i potrebnih kvalifikacija zahteva mnogo duži tekst od ovoga koji čitate.

Da se vratim na početak.

Naravno da će projektanti pametnih gradova predvideti i testirati sve moguće scenarije i rizike. To uključuje redundantne sisteme, ali i mogućnost brzog privremenog prelaska na tradicionalno "oflajn" funkcionisanje. Zbog toga autonomna vozila verovatno nikada neće u potpunosti isključiti eventualno učešće vozača. Naravno, ova opcija treba da bude krajnje rešenje u slučaju kada svi ostali mehanizmi zakažu.

Ideja je da za tim ne bude potrebe. Da li će stvarno tako i biti zavisi od mladih ljudi koji se danas školuju i obučavaju za zanimanja budućnosti. U tome treba da im pomognemo i da ih podržimo.

(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima