Veselin Jevrosimović: Umetnost razmišljanja

Foto: Pixabay

Pretpostavljam da je redovnom čitaocu jasno da se nalazimo na pragu novog doba u kome će veštačka inteligencija postati neizostavan deo naše svakodnevice.

Medijski uspeh koji je doživeo model veštačke inteligencije nazvan ČetGPT, reakcije i najave konkurentskih kompanija, kao i analize eksperata, nedvosmisleno govore tome u prilog.

Preporučujemo

Već sledeća generacija i novi modeli biće neuporedivo moćniji, pa se mnogi plaše da će brojne ljudske aktivnosti zameniti mašine.

Foto: Milena Đorđević

U realnosti to baš i nije tako. Naime, teško da će u proizvodima veštačke inteligencije - bilo da je reč o pisanju, dizajniranju, slikanju ili nekoj drugoj vrsti osmišljavanja - još dugo biti previše originalnosti.

Jednostavno, ovi sistemi bazirani su na analizama i primeni odgovarajućih algoritama nad ogromnim količinama postojećih podataka, pa sve što mogu da pruže su „prežvakani“ proizvodi ljudske kreativnosti.

U ranoj mladosti sam od jednog profesora slikanja naučio da sve u životu, pa i umetnost, vredi onoliko koliko je ljudske energije uloženo. U tom smislu, sama veštačka inteligencija vredi mnogo jer je rezultat požrtvovanog rada generacija naučnika i inovatora.

Sa druge strane, njeni proizvodi su samo surogat koji može da zameni neke manuelne intelektualne aktivnosti, da pomogne u kreativnom procesu i podučavanju (o čemu ću više pisati naredne nedelje).

Kreativnost je uvek rezultat napora, dubokog promišljanja, izražavanja emocija, eksperimentisanja i preuzimanja rizika, što su sve kategorije koje veštačka inteligencija ne poznaje.

O društvenom, kulturološkom, istorijskom i drugim kontekstima koji značajno utiču na kreativnost, ne treba ni da govorim.

Šta nam onda ostaje? Ostaje nam da razumemo promene koje se dešavaju i da im se prilagođavamo. Da koristimo nove informacione sisteme kao pomoć u tome da postanemo bolji u onome što radimo. Uostalom, ako nas mašine oslobode dosadnih zadataka, ostaće nam više vremena za kreativnost i razmišljanje.

Pokušao sam da napravim mali eksperiment i „zamolim“ dva različita softvera veštačke inteligencije da napišu ovaj članak umesto mene. Oba su pogodila temu, mogu čak reći da sam dobio zadovoljavajući odgovor, ali je bilo očigledno da su tekstovi hladan i veštački skup povezanih rečenica.

Razmislio sam o nekima od ideja iz tih članaka i iskoristio ih, ali iza ovoga što ste pročitali stopostotno stoji čovek.

(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)