Šta nam donosi regulativa o veštačkoj inteligenciji?

Foto: Shutterstock, Privatna arhiva

Većina aplikacija veštačke inteligencije koristi njenu sposobnost da obradi velike količine podataka pri čemu uočava obrasce i trendove unutar podataka koje obrađuje.

Kako smo ranije pisali, prepoznavanje obrazaca podataka i odgovarajućih relacija između podataka je jedna od osnovnih karakteristika VI. Rezultati mogu pomoći u predviđanju budućeg ponašanja finansijskih tržišta, gradskog saobraćaja, pa čak i pomoći lekarima da dijagnostikuju bolest pre nego što se pojave simptomi.

Preporučujemo

Isto tako, veštačka inteligencija može da se koristi za ugrožavanje privatnosti naših onlajn podataka, automatizaciju radnih mesta ljudi što dovodi do nestajanja potrebe za određenim zanimanjima, a i ljudima koji se tim zanimanjima bave.

Veštačka inteligencija se može koristiti i za širenje dezinformacija na društvenim medijima i na taj način se mogu propagirati najrazličitije ideje, kako one pozitivno usmerene tako i negativne. Algoritmi mogu da naslede predrasude iz podataka iz stvarnog sveta koji se koriste za njihovo poboljšanje, što bi moglo da izazove, na primer, diskriminaciju prilikom zapošljavanja.

Regulacija veštačke inteligencije je sveobuhvatan skup pravila koja propisuju kako ovu tehnologiju treba razvijati i koristiti za rešavanje potencijalnih šteta.

Zakon Evropske komisije o veštačkoj inteligenciji ima za cilj da ublaži potencijalne opasnosti, istovremeno podstičući preduzetništvo i inovacije u AI. Britanski institut za bezbednost veštačke inteligencije, najavljen na nedavnom samitu vlade u Blečli parku, takođe ima za cilj da postigne ovu ravnotežu. Podsetimo sa da je za vreme Drugog svetskog rata u laboratoriji radio čuveni Alen Tjuring koji je sa svojim timom razbio šifarski sistem „Enigme“, uređaja koji su Nemci koristili za šifrovanu komunikaciju.

Akt EU zabranjuje alate veštačke inteligencije za koje se smatra da nose neprihvatljive rizike. Ova kategorija uključuje proizvode za „društveno bodovanje“, gde se ljudi klasifikuju na osnovu njihovog ponašanja i prepoznavanja lica u realnom vremenu.

Zakon takođe snažno ograničava VI visokog rizika. Ova oznaka pokriva aplikacije koje mogu negativno uticati na osnovna prava, uključujući bezbednost. Kompanije iz Severne Amerike (posebno SAD) i Kine dominiraju komercijalnim VI pejzažem. Većina njihovih evropskih centrala nalazi se u Velikoj Britaniji. SAD i Kina se bore za uporište u regulatornoj areni.

Američki predsednik je nedavno izdao izvršnu naredbu kojom se od proizvođača veštačke inteligencije zahteva da federalnoj vladi dostave procenu ranjivosti svojih aplikacija na sajber napade, podatke koji se koriste za obuku i testiranje veštačke inteligencije i merenja njenih performansi. Izvršna naredba SAD postavlja podsticaje za promovisanje inovacija i konkurencije privlačenjem međunarodnih talenata. Kineski propisi o veštačkoj inteligenciji otkrivaju značajno interesovanje za generativnu veštačku inteligenciju i zaštitu od Deep Fake alata, sintetički proizvedene slike i video snimci koji oponašaju izgled i glas stvarnih ljudi, ali prenose događaje koji se nikada nisu dogodili.

Konačno, saradnja između svih onih koji su pogođeni veštačkom inteligencijom je od suštinskog značaja. Oblikovanje pravila ne treba prepustiti samo tehnokratama već je potrebno prepustiti široj javnosti da se izjasni o tehnologiji koja može imati dubok uticaj na njihov lični i profesionalni život. Da li će to biti sprovedeno u praksi, saznaćemo u bliskoj budućnosti.

(Telegraf.rs/Goran Kunjadić)