Kako će teći razvoj veštačke inteligencije u 2024. godini?

Foto: Shutterstock, Privatna arhiva

Nove mogućnosti koje je otkrila veštačka inteligencija, kao što je ChatGPT, pokazale su samo vrh ledenog brega koji veštačka inteligencija može da pruži. Velike korporacije su prepoznale tržišne vrednosti veštačke inteligencije i troše ogroman kako bi napravile još veće i složenije sisteme i, naravno, ostvarile što veći profit. Microsoft, na primer, planira sledeće godine da kupi 150.000 Nvidia čipova po ceni od 30.000 dolara po komadu i time obezbedi nadogradnju svojih kapaciteta za dalji razvoj veštačke inteligencije.

Inovacije koje su u više navrata transformisale tržišnu ekonomiju, od parne mašine pa do interneta, zahtevale su ogromna ulaganja u izgradnju mreža čija se vrednost u upotrebi nije mogla zamisliti na početku primene. Moramo primetiti da sve što se smatra primerima tehnološkog napretka uglavnom je nastalo zbog nedovoljnosti prethodnih resursa, nedostacima u načinu funkcionisanja sistema i ekonomskih kriza.

Preporučujemo

Inovacije su često praćene iracionalnostima koje su na kraju ipak donele neočekivano velike prednosti za čitavo društvo. Pogledajmo primer iz američkog železničkog procvata 1850-ih kada je između Njujorka i Čikaga izgrađeno čak pet različitih železničkih linija. Svaka od kompanija koja je učestvovala u poduhvatu želela je da stekne stratešku prednost na tržištu, dok je sa ove distance potpuno jasno da je čitav poduhvat bio iracionalan.

Ipak, posle svega, Amerikanci i američka privreda imali su ogromne koristi od mreže železničkih pruga koje su se protezale od Atlantika do Pacifika. Rezultat je bio smanjenje cene za prevoz tereta i putnika širom zemlje i samim tim i napredak privrede.

Lekcija koja se može naučiti iz ovog primera je da uvek precenjujemo kratkoročne uticaje novih tehnologija dok grubo potcenjujemo njihove dugoročne efekte.

Identična logika se može primeniti na razvoj AI. U ovom trenutku svakako nije moguće proceniti uticaj AI na budućnost kako ekonomskog sistema tako ni uticaj na čovečanstvo u celini. Mnoga predviđanja se zasnivaju na linearnim ekstrapolacijama sadašnjeg toka razvoja AI. Kako je praksa često pokazala, razvoj nove tehnologije je sve samo ne linearan, već je potpuno nepredvidiv.

Postavlja se pitanje gde bismo mogli da tražimo odgovore na budući razvoj i uticaj veštačke inteligencije na ljudsko društvo?

Trebalo bi razmotriti sledeće dve oblasti. Prva je da tehnologija, kakva je trenutno manjkava, izgleda kao da pruža značajno povećanje ljudskih sposobnosti. Nažalost, to takođe znači i povećanje mogućnosti izopačenih umova. Drugo, postavlja se pitanje koliko će to biti održivo, s obzirom na njegovu nezasitnu potražnju za energijom i prirodnim, kao i ljudskim resursima.

Potrebno je imati na umu da se veći deo proizvodnje sadašnje veštačke inteligencije održava nepriznatim radom slabo plaćenih ljudi u siromašnim zemljama.

Promene i uticaji koje će dalji razvoj veštačke inteligencije doneti su nepredvidive ali su svakako nepovratne. Iz tih razloga je potrebno biti veoma oprezan kako prilikom razvoja i primene tako i prilikom regulisanja pravnog statusa AI. Prvi koraci su već napravljeni, u 2024. godini ćemo videti naredne poteze.

(Telegraf.rs/Goran Kunjadić)