Da li bi veštačka inteligencija mogla da učini ljude nepotrebnim?

Pad civilizacije možda neće doći sa bukom, već sa postepenom predajom i to onom koju ćemo rado prihvatiti. Dok se laboratorije za veštačku inteligenciju fokusiraju na zaustavljanje mašina koje nisu u stanju da funkcionišu, prava opasnost može biti mnogo običnija a to je naša spora, tiha nebitnost.

Veštačka inteligencija stalno napreduje i nadmašuje ljude ne samo u poslovima i donošenju odluka, već i u umetnosti, kreativnosti i društvenim odnosima. Kako se mašine poboljšavaju, postaće jeftinije i na kraju bolje alternative ljudskim radnicima, terapeutima, advokatima, umetnicima, pa čak i romantičnim partnerima.

Preporučujemo

Kada nas veštačka inteligencija nadmaši u svakoj ulozi, naša relevantnost postaje upitna. Neki ovo odbacuju kao preuveličavanje.

Pa ipak, od dvosmislenosti do analogije, sposobnosti koje su se nekada smatrale jedinstveno ljudskim sada se mogu replicirati mašinama. Kako se veštačka inteligencija nastavlja poboljšavati, njeno tiho preuzimanje će izgledati neizbežno, pa čak i poželjno.

Zašto zapošljavati sporijeg, skupljeg čoveka kada je veštačka inteligencija brža, jeftinija i pouzdanija? Posao bi mogao biti prva oblast koja će se promeniti a to su otpuštanja, smanjen intenzitet zapošljavanja a asistenti pokretani veštačkom inteligencijom redefinisaće vaš posao sve dok na kraju ne budete samo klimali glavom uz predloge svog asistenta. Isto će se desiti i u privatnom životu.

Postavlja se pitanje da li možemo sve to izbeći? Verovatno ne. Zamene za veštačku inteligenciju često deluju kao poboljšanja. Izbor ljudskih usluga može delovati iracionalno.

Čak će i vlade osetiti ovaj pritisak, okrećući se veštačkoj inteligenciji za donošenje odluka kako bi izbegle neefikasnost ljudske politike. Poput zemalja sa obilnim prirodnim resursima, države pokretane veštačkom inteligencijom bi mogle da izgube podsticaj da ulažu u svoje građane.

Što je još gore, možda se nećemo odupreti. Veštačka inteligencija će nas ubediti da je naša bleda relevantnost samo napredak. Programeri poput Sema Altmana i Darija Amodeija priznaju da moramo ponovo osmisliti naš ekonomski sistem, ali ne nude konkretne alternative. Većina stručnjaka i dalje pretpostavlja da će veštačka inteligencija dopuniti ljude, a ne zameniti ih.

Šta možemo da uradimo? Prvo, moramo pratiti uticaj veštačke inteligencije na celu ekonomiju. Drugo, potreban nam je pravi nadzor nad moćnim laboratorijama za veštačku inteligenciju.

Treće, trebalo bi da koristimo veštačku inteligenciju da bismo osnažili ljude, poboljšavajući upravljanje i donošenje odluka putem alata koje podržava veštačka inteligencija.

Na kraju, moramo svesno usmeravati društvo, razumevajući kako moći rast AI utiču na našu budućnost. Polje „usklađivanja veštačke inteligencije" mora evoluirati u „usklađivanje ekosistema", obuhvatajući ne samo mašine već i institucije i upravljanje.

Samo koordiniranjem i razumevanjem pravca u kom idemo možemo osigurati da ljudi ostanu korisnici a ne žrtve doba veštačke inteligencije. Budućnost sa veštačkom inteligencijom je već počela.

(Telegraf.rs/Goran Lazarov)