Veselin Jevrosimović: Ne postoji zamena za razmišljanje

Jedan od najznačajnijih filozofa u istoriji, Rene Dekart, autor je svima poznatog iskaza „mislim, dakle postojim“. Time je poručio da razmišljanje i sumnja predstavljaju najvažniju aktivnost čoveka.

Korišćenje intelektualnih kapaciteta istovremeno je i najbolja vežba za ljudski um. Međutim, u eri rasta veštačke inteligencije (eng. artificial intelligence, AI), mnogi se pitaju da li previše oslanjanja na pamet mašina može da dovede do gubitka naše sposobnosti rasuđivanja, a samim tim i da ugrozi postojanje ljudi.

Preporučujemo

O ovom fenomenu sam detaljnije pisao u nekoliko navrata.

Danas bih da problem osvetlim iz jednog drugog ugla. Naime, veštačka inteligencija koristi materijale koje su proizveli ljudi da bi „naučila“ sve što zna. Sa druge strane, raste količina sadržaja koje je generisala veštačka inteligencija.

Prostor interneta puni se tekstovima, slikama, video sadržajima i muzikom koji su u celosti ili delimično rezultat obrade od strane mašina. Novi modeli veštačke inteligencije formiraju se uvidom u takve sadržaje, i tako u krug.

Foto: Marko Jovanović

Naučnici su ovu pojavu nazvali „kolaps modela“. Dosadašnje analize pokazuju da svaka naredna iteracija donosi degradaciju u kvalitetu i raznolikosti izlaznih rezultata. U takvom scenariju, veštačka inteligencija se na neki način hrani sama sobom. Količina grešaka raste, a raznovrsnost odgovora opada.

Ukratko, bez originalnih sadržaja proizvedenih u ljudskom umu, nema ni velikih jezičkih i drugih AI modela. Stručnjaci predlažu nekoliko mogućih rešenja, uključujući i zadržavanje originalnih podataka koji su nastali pre pojave veštačke inteligencije.

Ipak, sve to neće pomoći ako ljudi izgube sposobnost kreativne analize sveta oko sebe i razvoja originalnih misli i ideja.

Neka istraživanja pokazuju da je za samo nekoliko godina u mlađoj populaciji zaživeo refleks oslanjanja na veštačku inteligenciju.

Da li će i koliko to uticati na njihovu sposobnost kritičkog i logičkog mišljenja? Pretpostavljam da će u vremenu pred nama sociolozi i psiholozi vršiti istraživanja i detaljne analize na ovu temu. Svakako mislim da je bitno da budemo svesni potencijalne opasnosti.

Uostalom, drugi jedan filozof, Emanuel Kant, tvrdi da je upravo znanje kako primeniti logiku na specifične situacije i probleme ono što nas čini ljudima.

To nikako ne smemo da zaboravimo ako želimo da mi kontrolišemo tehnologiju, a ne ona nas.

(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)