Veselin Jevrosimović: Ekonomija informacija

Informacije i znanje postaju dominantni sektor vremena u kome živimo. Naravno da informaciona ekonomija, kako se ovaj fenomen naziva, ne može da u potpunosti zameni i potisne proizvodnju i poljoprivredu, ali je nesporno da su u informatičkom dobu upravo informacije najvažniji resurs i pokretač rasta i stvaranja novih vrednosti. Uostalom, pogledajte listu najbogatijih kompanija na svetu i u njoj ćete u samom vrhu pronaći IT gigante.

U informacionoj ekonomiji ključnu ulogu igraju takozvani radnici znanja (eng. knowledge workers). Radi se o visokokvalifikovanim stručnjacima za razvoj softvera, telekomunikacije, analizu i obradu podataka, sajber bezbednost, digitalni marketing, elektronsko poslovanje i slične IT oblasti. Umesto radnika koji su vešti da sopstvenim rukama proizvode predmete, u prvi plan dolaze oni koji umeju da osmisle ideje i stvore virtuelne vrednosti.

Preporučujemo

Foto: Milena Đorđević

Zbog toga se dešavaju značajne promene na tržištu radne snage, ali i u navikama većine ljudi. Koliko su podaci važni u savremenom dobu, govori i činjenica da modeli veštačke inteligencije ne mogu da funkcionišu ako prethodno nisu trenirani na ogromnim količinama informacija. Sve dok se zabavljamo opštim jezičkim modelima, sadržaji dostupni na internetu mogu biti dovoljni. Čim pređemo na teren visoko specijalizovanih modela, kvalitet i izvori informacija na kojima će se formirati algoritmi postaje presudan.

Uzmimo, na primer, primenu veštačke inteligencije u medicini. Da bi softver umeo da samostalno postavi preciznu i tačnu dijagnozu, a zatim i da pronađe odgovarajuću terapiju, potrebno je da ima uvid u medicinske i druge statističke podatke miliona ljudi. S obzirom da su ovi podaci po pravilu poverljivi, jasno je kolika je njihova vrednost. Zbog toga mnogi insistiraju na tome da ljudi treba da dobiju nadoknadu za korišćenje svojih ličnih podataka.

Zanimljivo je da informacije ne moraju uvek da se plate u novcu. Na primer, svi materijali potrebni za treniranje opštih modela veštačke inteligencije praktično su besplatni za razvojne timove. Preciznije, dostupni su u vidu sadržaja koje na internetu kreiraju i ostavljaju korisnici. Velike IT kompanije te sadržaje dobijaju bez da plaćaju nadoknadu, a zauzvrat nama korisnicima obezbeđuju besplatan pristup društvenim mrežama, sistemima elektronske pošte i drugim servisima. Tako dolazimo do svojevrsne robne razmene, s tim što su ovoga puta informacije ta skupocena roba.

(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)