Da li je bitkoin pouzdana rezervna imovina za preduzeća?

Poslednjih godina, bitkoin je evoluirao od spekulativne investicije u finansijski instrument koji preduzeća smatraju potencijalnom rezervnom imovinom. Njegov legitimitet je dodatno ojačan kada je vlada SAD izdala izvršnu naredbu i usvojila Zakon o bitkoinu iz 2025. godine, zvanično priznajući bitkoin kao rezervnu imovinu.

Ova prekretnica ne samo da je obezbedila preko potrebnu regulatornu jasnoću, već je i signalizirala institucionalno odobrenje uloge bitkoina u globalnom finansijskom sistemu. Kako kompanije sve više istražuju digitalnu imovinu za upravljanje blagajnom, postavlja se važno pitanje: može li bitkoin zaista poslužiti kao pouzdana rezervna imovina za preduzeća?

Preporučujemo

Argumenti za bitkoin počinju njegovim jedinstvenim dizajnom. Sa čvrstim ograničenjem od 21 milion novčića, bitkoin je fundamentalno redak. Ovo ugrađeno ograničenje pomaže u zaštiti od inflatornih pritisaka, čineći ga privlačnim kao dugoročno sredstvo čuvanja vrednosti.

Za preduzeća, ova oskudica nudi stabilnost sličnu plemenitim metalima, koji su istorijski služili kao rezervna imovina. Štaviše, institucionalno usvajanje nastavlja da raste, podržano pokretanjem berzanskih fondova (ETF) bitkoina i rastućim korporativnim ulaganjima, što jača njegov kredibilitet kao klase imovine.

Ipak, značajni izazovi ostaju. Ozloglašena ćudljivost bitkoina predstavlja rizike za kompanije koje daju prioritet predvidljivim bilansima stanja. Oscilacije cena, ponekad i dvocifrenih procenata u roku od nekoliko nedelja, mogu potkopati njegovu pouzdanost kao stabilne rezerve.

Foto: Shutterstock

Pored toga, iako je bitkoin vredan kao skladište bogatstva, njegova korisnost u trgovinskim poravnanjima je i dalje ograničena. Bez robustnije finansijske infrastrukture za olakšavanje svakodnevnih transakcija, njegova uloga u poslovnim rezervama mogla bi ostati ograničena.

Iz tog razloga, preduzeća takođe razmatraju alternative. Etereum, na primer, nudi programabilne finansijske aplikacije putem pametnih ugovora, potencijalno podržavajući svestranije strategije trezora.

U međuvremenu, stabilni koini, vezani za fiat valute poput američkog dolara, pružaju stabilnost i lakoću transakcija, iako postavljaju pitanja o regulatornom nadzoru i poverenju izdavaoca. Ove alternative možda neće replicirati vrednost bitkoina vođenu oskudicom, ali bi mogle da dopune poslovne rezerve zadovoljavajući različite finansijske potrebe.

Zvanično priznanje bitkoina kao rezervne imovine označava istorijski korak u integraciji digitalnih valuta u mejnstrim finansije. Njegova oskudnost i rastuće institucionalno prihvatanje pružaju snažnu osnovu za dugoročno očuvanje vrednosti.

Međutim, volatilnost, ograničena transakciona upotreba i zabrinutost za životnu sredinu upozoravaju da se ne smatra savršenim rešenjem. Preduzeća koja istražuju digitalne rezerve moraju da uravnoteže mogućnosti koje bitkoin pruža sa rizicima koje nosi, a istovremeno razmatraju alternativnu imovinu poput Etereuma i stabilnih koina.

Na kraju krajeva, da li će bitkoin postati pouzdan kamen temeljac korporativnih trezora je pitanje na koje ćemo odgovore saznati u bliskoj budućnosti.

(Telegraf.rs/Goran Lazarov)