Da li je veštačka inteligencija obećanje i opasnost?

Veštačka inteligencija (AI Artificial Intelligence) se brzo transformisala iz futurističkog koncepta u svakodnevnu stvarnost. Od pokretanja društvenih medija i glasovnih asistenata do podrške medicinskim prodorima, AI sada utiče na to kako komuniciramo, kupujemo, pa čak i primamo zdravstvenu zaštitu.

Istovremeno, porast generativnih AI alata kao što su ChatGPT, Meta AI i Google Gemini pokrenuo je debate o njihovom etičkom, društvenom i ekološkom uticaju. Da bismo razumeli i obećanje i kontroverzu oko AI, važno je ispitati šta je to, kako funkcioniše i zašto mnogi ljudi ostaju oprezni u pogledu njene budućnosti.

Preporučujemo

U svojoj suštini, AI omogućava mašinama da analiziraju velike količine podataka, prepoznaju obrasce i deluju prema programiranim instrukcijama. Iako računari ne mogu da misle ili osećaju kao ljudi, AI sistemi su dizajnirani da imitiraju aspekte ljudske inteligencije.

To im omogućava da preporučuju proizvode, pokreću glasovne asistente kao što su Siri ili Aleksa, vode automobile koji se sami voze i pomažu lekarima u dijagnostikovanju bolesti ili pregledu skeniranja. Društvene platforme se takođe oslanjaju na veštačku inteligenciju kako bi prilagodile sadržaj, održavajući korisnike angažovanim kroz personalizovane predloge.

Veliki proboj je bio uspon generativne veštačke inteligencije, sistema koji kreiraju tekst, slike, muziku ili druge zapise učeći iz ogromnih skupova podataka. Alati kao što su ChatGPT, MidJourney i Grok mogu generisati razgovore slične ljudskim, realistične slike ili čak muziku u stilu poznatih umetnika.

Iako ove mogućnosti pokazuju kreativnost veštačke inteligencije, one takođe postavljaju pitanja o autentičnosti, vlasništvu i zloupotrebi.

Međutim, zabrinutost se proteže dalje od kreativnosti. Stručnjaci upozoravaju da bi veštačka inteligencija mogla da preoblikuje radnu snagu, potencijalno utičući na skoro 40% radnih mesta i produbljujući globalne nejednakosti.

Drugi ističu rizike kao što su pristrasnost u podacima o obuci, što može pojačati diskriminaciju, ili tendenciju sistema veštačke inteligencije da proizvode greške i lažne informacije, ponekad predstavljene sa velikim poverenjem.

Uticaji na životnu sredinu su takođe sve veća zabrinutost, jer veliki centri podataka koji pokreću veštačku inteligenciju troše ogromne količine energije i vode, opterećujući već́ ograničene prirodne resurse.

Vlade počinju da reaguju. Evropska unija je uvela stroge propise za visokorizične primene veštačke inteligencije, dok su Velika Britanija i SAD osnovale Institute za bezbednost veštačke inteligencije kako bi testirale nove modele.

Kina je takođe izdala pravila koja zahtevaju tačnost i transparentnost, iako u okviru svog šireg okvira cenzure. Uprkos ovim koracima, međunarodni sporazum o odgovornom upravljanju veštačkom inteligencijom ostaje ograničen.

Veštačka inteligencija predstavlja jednu od najmoćnijih tehnoloških sila našeg vremena. Njena sposobnost da ubrzа medicinska istraživanja, stvara personalizovana iskustva i transformiše industrije je neosporna.

Pa ipak, uz ove mogućnosti dolaze i ozbiljni izazovi, od etičkih dilema i opterećenja životne sredine do rizika od dezinformacija i društvenih poremećaja.

Budućnost veštačke inteligencije zavisiće ne samo od tehnološkog napretka već́ i od toga kako društva odluče da je odgovorno regulišu i integrišu.

Za sada, svet nastavlja pažljivo da prati događaje, a rezultate ćemo videti u bliskoj budućnosti.

(Telegraf.rs/Goran Lazarov)