Da li je veštačka inteligencija zaista inteligentna?

Kada ljudi pomisle na veštačku inteligenciju (AI), često zamišljaju mašine koje mogu da razmišljaju i deluju kao ljudi, možda čak i da razviju sopstveni um. Filmovi i knjige godinama podržavaju ovu sliku.

Ali istina je sasvim drugačija. AI nije živi um. Ljudi ga grade korak po korak, koristeći softver, podatke i ljudski trud.

Preporučujemo

Sama ljudska inteligencija je veoma složena. Nije je lako definisati. Za neke, to znači pamćenje činjenica; za druge, to znači donošenje pametnih odluka ili razumevanje emocija.

Zbog toga je kopiranje ljudske inteligencije u okviru računara gotovo nemoguće. Računari rade binarno, sve je 1 ili 0, tačno ili netačno. Ali ljudska misao nije tako jednostavna. Ljudi razmatraju razloge, osećanja i namere. Računari to ne mogu da urade.

Namera znači delovanje sa svrhom, dok rasađivanje znači logičko razmišljanje i razumevanje iskustava. AI može da prati ciljeve koje su postavili programeri, ali nema pravu nameru ili razumevanje. Zato se računari ne mogu smatrati istim etičkim standardima kao ljudi. Etika, šta smatramo ispravnim ili pogrešnim, je ljudski koncept koji se menja sa kulturom, vremenom i društvom.

Umesto toga, odgovornost leži na ljudima koji dizajniraju i koriste veštačku inteligenciju.

U svojoj suštini, veštačka inteligencija funkcioniše tako što pronalazi obrasce u podacima. Ali da bi se to dogodilo, ljudi moraju organizovati i označiti te podatke.

Na primer, neko mora da označi sliku psa kao „pas“ ili sliku jabuke kao „jabuka“. Ovaj proces, nazvan obeležavanje podataka, je spor i težak posao. Bez njega, sistemi veštačke inteligencije ne bi pravilno funkcionisali.

Skrivena istina je da veliki deo ovog obeležavanja obavljaju slabo plaćeni radnici, često u siromašnijim zemljama. Oni provode sate pregledajući sadržaj, ponekad čak i uznemirujući ili nasilan materijal, za samo dolar ili dva po satu.

Baš kao u industriji brze mode, jeftin ljudski rad omogućava kompanijama da ponude alate veštačke inteligencije besplatno ili po veoma niskoj ceni. Većina korisnika nikada ne razmišlja o ljudskom naporu koji omogućava rad AI sistema.

Ako želimo da veštačka inteligencija bude zaista etička, moramo se fokusirati ne samo na to kako se računari ponašaju, već i na to kako se postupa sa ljudima koji stoje iza njih.

Pravo pitanje nije da li mašine mogu biti moralne, već da li će ljudi donositi etičke odluke prilikom njihovog stvaranja i korišćenja. Na kraju krajeva, sve ima svoju cenu i moramo odlučiti koju cenu smo spremni da prihvatimo, što ćemo saznati uskoro.

(Telegraf.rs/Goran Lazarov)