Da li bi veštačka inteligencija mogla da zameni političare?

Veštačka inteligencija transformiše skoro svaki deo naših života, od poslovanja i obrazovanja do vlade. Sada se eksperti pitaju da li bi AI na kraju mogla da preuzme posao političara. Iznenađujuće, međunarodno istraživanje iz 2021. godine pokazalo je da mnogi ljudi, posebno u Evropi i Kini, podržavaju ideju da AI igra veću ulogu u donošenju vladinih odluka. Amerikanci su, međutim, bili oprezniji.

Filozofi i politikolozi istražuju kako bi se to moglo dogoditi. Prema jednom mišljenju, postoje tri glavna načina na koja bi AI mogla da postane deo politike, od kojih svaki nudi nove mogućnosti, ali i ozbiljne izazove.

Preporučujemo

Četbot političari

Pre nego što se ChatGPT pojavio 2022. godine, već je bilo sprovedeno nekoliko eksperimenata. U Rusiji se četbot po imenu Alisa jednom „kandidovao“ protiv Vladimira Putina, dok su na Novom Zelandu i u Danskoj četbotovi po imenu Sem pokušali da angažuju birače.

Privlačnost je lako videti. Četbotovima nije potreban novac, san ili slava. Mogu da obrađuju ogromne količine podataka, odmah odgovore na sva pitanja i donose odluke bez emocionalne pristrasnosti. Međutim, sistemi veštačke inteligencije imaju velike mane. Često proizvode lažne informacije, mogu se hakovati, oslanjaju se na ogromnu računarsku snagu i odražavaju pristrasnosti iz podataka na kojima su obučeni.

Najvažnije je da su naši demokratski sistemi izgrađeni za ljudske lidere, ljude sposobne za empatiju, pregovore i moralnu odgovornost. Četbotovi, bez obzira koliko su napredni, nemaju ove osobine.

Direktna demokratija pokretana veštačkom inteligencijom

Postoji predlog modela u kojem građani uopšte ne glasaju za političare. Umesto toga, svaka osoba bi imala svog veštačkog „agenta“, programiranog sa sopstvenim političkim stavovima. Ovi veštački agenti bi mogli da pregovaraju i kreiraju zakone u ime svojih vlasnika.

Ova „avatar demokratija“ mogla bi svima dati direktniji uticaj na politiku, bez potrebe za predstavnicima sa punim radnim vremenom. Pa ipak, ovaj sistem bi takođe mogao da stvori nove neravnoteže moći, pošto bi prava kontrola pripadala ekspertima koji dizajniraju algoritme. Drugim rečima, mogli bismo da zamenimo izabrane političare neizabranim programerima.

Algokratija, vladavina algoritama

Najekstremnija ideja je algokratija, vlada kojom u potpunosti upravljaju algoritmi koji navodno donose bolje i pravednije odluke od ljudi. Ali ovo pokreće duboka moralna pitanja: ako mašine vladaju nama, šta se dešava sa ljudskom slobodom, odgovornošću i debatom.

Umesto da zameni političare, mnogi stručnjaci tvrde da bi veštačka inteligencija trebalo da podrži demokratiju, pomažući ljudima da donose bolje i više informisane odluke. Sistemi poput Habermasove mašine, alata veštačke inteligencije koji pomaže grupama da postignu konsenzus o teškim pitanjima, pokazuju da tehnologija može poboljšati demokratsku debatu, a ne da je uništi.

Ipak, treba imati na umu da je politika kompleksan sistem u kome su grupni interesi često ispred opštih, i postavlja se pitanje da li su privilegovane grupacije spremne za ovakve promene. Vreme će pokazati rezultate.

Budućnost veštačke inteligencije u politici trebalo bi da se fokusira na partnerstvo, gde mašine poboljšavaju ljudsko rasuđivanje, a ne da ga zamenjuju.

(Telegraf.rs/Goran Lazarov)