Da li je pad Bitkoina na 90.000 dolara znak upozorenja?

Bitkoin je doživeo oštar pad 17. novembra, pavši na skoro 90.000 dolara i dostigavši najslabiji nivo u više od šest meseci. Tržišni podaci pokazali su da je kriptovaluta pala na oko 90.128 dolara, cenu koja nije viđena od kraja aprila.

Pad je nastavio širi niz gubitaka koji je uznemirio investitore i pokrenuo pitanja o ukupnom stanju tržišta digitalne imovine.

Preporučujemo

Tržišni stručnjaci ukazuju na kombinaciju faktora koji stoje iza pada, opisujući uslove koji su se konstantno pogoršavali poslednjih nedelja. Jedan od glavnih uticaja bio je ostvarivanje profita od strane dugoročnih vlasnika.

Nakon ranijih skokova koji su gurnuli bitkoin ka rekordnim maksimumima, mnogi investitori koji su držali imovinu duže vreme odlučili su da prodaju delove svojih udela. Ovo je vratilo značajnu količinu ponude na tržište u vreme kada je likvidnost trgovanja već slabila.

Smanjena likvidnost je pogoršala situaciju. Sa manje aktivnih kupaca i prodavaca, tržište je postalo manje sposobno da obrađuje velike naloge za prodaju.

Ranije tokom godine, tržište je moglo da apsorbuje veliku prodaju bez dramatičnih oscilacija cena, ali trenutno okruženje čini svaku veliku transakciju uticajnijom. Kao rezultat toga, pritisak na pad cene se povećao.

Istovremeno, širi finansijski uslovi su se pomerili ka oprezu. Rastuća zabrinutost zbog kreditnog rizika, stroža monetarna politika i više kamatne stope odgurnuli su mnoge investitore od imovine orijentisane ka riziku.

Kriptovalute, koje se često grupišu sa investicijama visoke volatilnosti, bile su među prvima koje su osetile efekte ovog raspoloženja prema izbegavanju rizika. Institucionalni investitori smanjuju izloženost, doprinoseći bržem padu.

Još jedan faktor je pad potražnje sa ključnih tržišta, uključujući Sjedinjene Države. Analitičari primećuju da su investicioni tokovi u finansijske proizvode povezane sa kriptovalutama postali negativni.

Fondovi kojima se trguje na berzi, a koji su ranije privlačili veliko interesovanje, videli su izlaz novca, što ukazuje da se mnogi trgovci sele ka sigurnijoj imovini.

Pored toga, podaci o cenama sa glavnih američkih berzi pokazuju slabljenje apetita, što dodatno potvrđuje pad potražnje.

Neki analitičari takođe ukazuju na rastuću nervozu na globalnim kreditnim tržištima. Vlade u mnogim razvijenim zemljama nastavljaju da imaju velike deficite, a istovremeno nose značajan dug.

Istovremeno, tradicionalne berze su pod velikim uticajem kompanija povezanih sa veštačkom inteligencijom. Veliki deo glavnih berzanskih indeksa sada je vezan za očekivanja rasta povezana sa veštačkom inteligencijom, što stvara zabrinutost da bi buduća ekspanzija mogla zavisiti od povećanog zaduživanja, a ne održivih prihoda.

Ovi kombinovani pritisci: ostvarivanje profita, slabija likvidnost, smanjena potražnja i šira ekonomska neizvesnost, gurnuli su bitkoin u jedan od njegovih najtežih perioda u godini.

Iako se dugoročni izgledi i dalje raspravljaju, trenutni uslovi pokazuju da je tržište oprezno, defanzivno i veoma osetljivo na promene u globalnom finansijskom raspoloženju.

Kako se stvari ubrzano razvijaju, ishod ćemo saznati uskoro.

(Telegraf.rs/Goran Lazarov)