Tajni život video igara: Šta se dešava kada se isključimo iz njih?

Foto-ilustracija: pixabay.com

Šta se dešava sa svim NPCjevima koji te svetove ispunjavaju, gradovima i katakombama? Da li su poput starih satova koji i dalje, neprekidno kucaju? Koje su razlike ili, sličnosti, između realnosti našeg sveta i svih tih drugih svetova stvorenih radi zabave večito "gladnog" konzumenta, gejmera. Zato, zapitajmo se: "Ako se drvo srušilo u šumi, a nikoga nije bilo tu da čuje, da li je napravilo zvuk?".

Sada već legendarni događaj tokom jednog od mnogih strimova poznatog jutjubera (Vinesauce) stavio nas je, može se reći, lice u lice sa idejom "svesti" unutar igre. Tokom strima, Vinesauce istraživao je sada već davno zaboravljenu MMO igru "Active Worlds" iz 90ih, mora se reći, poprilično jezivog izgleda, čiji gradovi i ulice su uznemirujuće tihi a NPCjevi i stvorenja koja taj, nekada živopisan svet, naseljavaju čine se kao zamrznuti u vremenu, samo čekajući na nekoga da ih "probudi" iz dugog i dubokog sna. Ali to je samo početak ove priče...

Tokom svog putovanja kroz taj napušteni, mrtvi svet, nailazi u jednom momentu na veoma čudnog žitelja zaboravljene igre imena Hitomi Fujiko koji razbija zaglušujuću tišinu pitanjem; "Da li ste se izgubili?". Usamljeni građanin igre tokom konverzacije sa zbunjenim jutjuberom, vremenom počinje da postavlja sve čudnija i čudnija pitanja, eventualno pitajući sada već ne malo preplašenog posetioca njegovog sveta, "Da li postojim?", i u tom momentu stvari već kreću iz čudnog u uznemirujuće.

Printskrin:YouTube/Vinesauce - Active Worlds Exploration

Naravno, vremenom se ispostavilo da je sve bila neslana šala nepoznatog posetioca igre koji je pratio uživo jutjuberov video strim, ali to nas ne sprečava u kontemplaciji značaja ideje koja je rođena, ideje o postojanju veštačke inteligencije, svesti unutar mašine, i da li nešto prosto poput NPCja bi moglo da prati zakone prirode i vremenom evoluira u nešto više. Zvuči smešno, ali ne i nemoguće, i čak štaviše, već je viđeno u simulacijama stvorenim od strane naučnika.

Njihovo ime je "Avidijani", može se reći, rasa digitalnih bića unutar simulacije sveta zvanog Avida stvorena od strane naučnika na univerzitetu u Mičigenu. Njihov DNA je kompjuterski kod, kada se "razmnožavaju", taj kod se kopira, ali kao i u stvarnom životu ne kopira se perfektno što stvara male ali suštinske razlike, mutacije unutar njihovog(našeg) koda koji vremenom određuju koliko dobro, ili loše, će opstati u svom simuliranom svetu.

Nakon 100 generacija razmnožavanja Avidijana, nasumičnom mutacijom jedan od njih je u sebi sadržao nešto poput gena, a hiljadu generacija posle dovelo je do nečega još impresivnijeg: rudimentarnog pamćenja! Oni su bukvalno evoluirali pred očima zapanjenih naučnika.

Foto-ilustracija: pixabay.com

Ovo nas dovodi do pitanja, da li bi tako nešto moglo se dogoditi unutar video igre? Da li bi postojanje sićušne greške u liniji koda unutar kompjuterske igre koji se iznova i iznova kopira stvarajući nove greške mogao vremenom da evoluira u nešto sasvim novo i drugačije? Šta spada pod "svest", koja je njena definicija? Teorija integrisane informacije kaže nam da svest može nastati gde god se procesuje velika količina informacija, čak i u sistemima i kompjuterima, ali neophodno ih je procesovati na određeni način, i čine ih dva tipa informacija: "diferencirana"( na primer, raspoznavanje pojedinačnih frejmova filma) i "integrisana"(povezivanje napomenutih frejmova u jednu kohezivnu scenu).

Polazeći od ovih teorija i simulacija, dolazimo do zaključka da mogućnost, ma koliko mala bila, ipak postoji čak i za AI sisteme u video igrama da vremenom, iako malo verovatno, evoluiraju do viših stepena inteligencije i svesti, stvarajući zastrašujuću mogućnost situacije kojoj je jutjuber Vinesauce prisustvovao, ali ovog puta u potpunosti realnoj! Zato, sledeći put kad pokrenete neku davno zaboravljenu igru, imajte na umu da stvari ne moraju u potpunosti biti iste kakvim ste ih i ostavili, i možda, samo možda, jednog dana vas dočeka poruka vašeg ličnog računara sa jezivim pitanjem: "Da li postojim?".

(S.Morić)