Ove dve sudske bitke mogle bi u potpunosti da promene internet, a gotovo niko ne zna da se vode

Foto: Ascannio / Shutterstock.com

U Americi se trenutno vode dve sudske bitke koje bi drastično mogle da promene pravila interneta i stave pod lupu snažan i decenijama star zakon. O ovim sudskim bitkama gotovo niko ne zna, a njihov ishod bi mogao u potpunosti da promeni internet kakav znamo.

Radi se o ključnom pitanju koje je bilo osnova za uspon velikih tehnoloških kompanija: da li bi kompanije trebalo da budu pravno odgovorne za sadržaj koji korisnici objavljuju?

Preporučujemo

Do sada su giganti izbegavali odgovornost, ali neki američki zakonodavci i drugi žele da to promene.

Oba slučaja pokrenuli su članovi porodice žrtava terorističkih napada koji tvrde da su društvene mreže odgovorne za podsticanje nasilja putem svojih algoritama.

U prvom slučaju, Gonzales protiv Google-a, održano je prvo saslušanje 21. februara gde je najvišem sudu SAD-a postavljeno pitanje da li bi YouTube, veb sajt za deljenje sadržaja u vlasništvu Google-a, trebalo da bude odgovoran za video klipove koji su se ticali terorizma Islamske države, odnosno ISIS-a.

Drugi slučaj, koji će se razmatrati kasnije ove nedelje, cilja Twitter, Facebook, kao i Google sa sličnim optužbama.

Ovi sudski sporovi mogli bi da budu najveći izazov do sada za odredbu 230 sekcije Zakona o pristojnosti komunikacija (engl. section 230 of the Communications Decency Act), zakona koji štiti tehnološke kompanije poput YouTube-a od odgovornosti za sadržaj koji se deli i preporučuje na njihovim platformama.

Ishod ovog slučaja imao bi dalekosežne posledice. Naime, ukoliko se utvrdi da je YouTube odgovoran za sadržaj koji dele njihovi korisnici, sve platforme, bile one velike ili male, biće izložene tužbama zbog sadržaja koji korisnici objavljuju.

Iako zakonodavci s obe strane forsiraju reformu 27-godišnjeg zakona, tvrdeći da bi kompanije trebalo da odgovaraju za hosting štetnog sadržaja, neke organizacije za građanske slobode, kao i tehnološke kompanije, upozoravaju da bi promene odredbe 230 mogle nepovratno oslabiti zaštitu slobode govora na internetu.

Evo šta treba da znate.

Koji su detalji ova dva slučaja?

U slučaju Gonzalez protiv Google-a, porodica žrtve terorističkog napada tvrdi da je YouTube prekršio federalni Zakon protiv terorizma, jer su njegovi algoritmi preporučivali ISIS-ove video snimke korisnicima, pomažući im da šire svoju poruku.

Nohemi Gonzalez je bila američka studentkinja koja je ubijena u napadu ISIS-a 2015. godine u Parizu, a tužba njene porodice izaziva ovaj pravni imunitet koji tehnološke platforme uživaju za sadržaj trećih strana koji se objavljuje na njihovim sajtovima.

U slučaju Twitter protiv Tameneh, članovi porodice žrtve terorističkog napada iz 2017. godine navodno izvršenog od strane Islamske države, optužuju društvene mreže da su krive za porast ekstremizma. U ovom slučaju, ciljaju se Google, Twitter i Facebook.

Šta radi odredba 230?

Uvedena 1996. godine, odredba 230 štiti kompanije poput YouTube-a, Twitter-a i Facebook-a od pravne odgovornosti za sadržaj koji objavljuju korisnici. Grupa za građanske slobode ukazuje na to da zakon takođe pruža vrednu zaštitu slobode govora dajući tehnološkim platformama pravo da hostuju različite informacije bez nepotrebnog cenzurisanja.

U ovom slučaju, Vrhovni sud je pozvan da utvrdi da li imunitet koji se pruža sekcijom 230 takođe važi i kada platforme ne samo da hostuju sadržaj, već i prave "ciljane preporuke" svojim algoritmom.

Suzbijanje algoritamskih preporuka bi uticalo na gotovo svaku društvenu mrežu. Većina se udaljila od jednostavnih hronoloških preporuka nakon što je Facebook 2006. godine lansirao svoj News Feed, algoritamski vođenu početnu stranicu koja korisnicima preporučuje sadržaj na osnovu njihove onlajn aktivnosti.

Ovako možda ne zvuči kao strašna stvar, ali zapravo jeste.

U zavisnosti od ishoda ovih slučajeva, postoji šansa da internet postane “zona ekstrema”, tvrdi jedan advokat.

Ili će sadržaj biti moderiran u potpunosti gde će se izgubiti bilo kakva sloboda, ili neće biti moderiran uopšte čime bi nastao pravi “horor šou”.

Uprkos naporima zakonodavaca, mnoge kompanije, akademici i zagovornici ljudskih prava su branili sekciju 230, tvrdeći da bi promene ove mere mogle izazvati kontraproduktivne efekte i značajno promeniti internet onakav kakav znamo.

(Telegraf.rs)