OpenAI je veoma javno i veoma glupo pokazao da su strahovi oko razvoja AI stvarni

Foto-kolaž: Tanjug/AP

OpenAI je nedavno pokazao ozbiljno zanemarivanje saglasnosti i autorskih prava, čime je još jednom potvrđena zabrinutost oko etičkih pitanja u razvoju veštačke inteligencije. Glumica Skarlet Johanson optužila je OpenAI da su bez odobrenja koristili njen glas za novog digitalnog asistenta, što je otvorilo pitanje poštovanja intelektualne svojine u tehnologiji.

Prema navodima Johansonove, izvršni direktor OpenAI-a, Sem Altman, tražio je od nje da odobri korišćenje glasa pre devet meseci, ali je ona to odbila. Ipak, OpenAI je predstavio digitalnog asistenta Sky, čiji je glas veoma sličan glasu Johansonove, što je izazvalo njen gnev i ogorčenje.

Preporučujemo

Altman je u svojoj odbrani tvrdio da kompanija nije klonirala glas Johansonove, već da je koristila glas druge glumice. Uprkos tome, Altman je izjavio da će povući glas Sky-a "iz poštovanja" prema Johanson. Međutim, njegova objava na društvenoj mreži X, gde je napisao "Her" kao referencu na film u kojem Johanson glumi AI asistenta, dodatno je zakomplikovala situaciju.

Ovaj incident je još jedan primer kako tehnološke kompanije zanemaruju etičke norme i autorska prava u trci za inovacijama. Generativna AI tehnologija često koristi podatke prikupljene sa interneta bez saglasnosti vlasnika autorskih prava. Više umetnika i izdavača, uključujući The New York Times, tužilo je AI kompanije zbog ovakve prakse, ali te kompanije i dalje nastavljaju sa svojim poslovanjem.

OpenAI otvoreno priznaje da njihov cilj nije samo unapređenje tehnologije, već stvaranje veštačke opšte inteligencije (AGI) koja bi mogla da promeni tok ljudske istorije. Altman smatra da je razvoj AI tehnologije utrka sa autokratskim režimima poput Kine i da je važno da liberalno-demokratske zemlje budu na čelu ove trke.

Zaposleni u OpenAI-u priznaju da razvoj AGI može učiniti mnoge poslove suvišnim, ali veruju da će nova tehnologija stvoriti ogromno bogatstvo. Međutim, optužbe Skarlet Johanson dodatno potvrđuju sumnje da AI kompanije često zanemaruju bez nekih većih posledica mnoga pravila. Altmanova navodna namera da koristi njen glas kako bi ljudima AI asistenti bili prijemčiviji ukazuje na to da kompanija stavlja svoj cilj iznad etičkih normi.

Ovaj slučaj je jasan pokazatelj da su zabrinutosti oko etičkih pitanja u razvoju veštačke inteligencije i te kako realne. OpenAI je ovim potezom javno pokazao kako tehnološke kompanije mogu ignorisati pravila i saglasnost u potrazi za napretkom, što je ozbiljan problem koji zahteva pažnju i regulaciju.

(Telegraf.rs)