Bizarno predviđanje nove šefice Xboxa: Veštačka inteligencija kao lek za pad nataliteta

Nakon iznenadnog odlaska Fila Spensera, gejming svet pokušava da odgonetne ko je zapravo Aša Šarma i zašto je osoba iz AI sektora postavljena na čelo Xboxa. Pažnju javnosti privukao je njen nedavni nastup u jednom podkastu gde je izjavila da su joj najveća briga, pored procesora, niske stope nataliteta. Šarma smatra da bi veštačka inteligencija mogla igrati ključnu ulogu u rešavanju ovog globalnog problema, što je izazvalo brojne polemike.

Strah od praznih učionica u budućnosti

Nova direktorka Microsoft Gaming divizije izrazila je zabrinutost da njen sin u budućnosti možda neće imati školske drugove jer broj dece opada. Ona tvrdi da je stopa fertiliteta devedesetih bila oko 3, a da danas iznosi 2.3, uz predviđanja da će do 2050. godine pasti ispod nivoa neophodnog za smenu generacija. Iako su njeni statistički podaci izazvali sumnju kod stručnjaka, njena vera u tehnološko rešenje ovog problema ostaje nepokolebljiva.

Preporučujemo

AI kao rešenje za plodnost i zdravstvo

Kao primer pozitivnog uticaja veštačke inteligencije, Šarma navodi bolnice u Londonu koje koriste AI algoritme kako bi poboljšale uspeh vantelesne oplodnje. Takođe je istakla ulogu modela ChatGPT 5 u modernom zdravstvu i primere sa univerziteta Stanford gde tehnologija pomaže u ranom otkrivanju tumora. Za nju AI nije samo alat za pravljenje igara, već suštinska tehnologija koja već sada utiče na biologiju i opstanak ljudi.

Gde je šefica Xboxa pogrešila u brojevima

Analitičari ističu da su demografski podaci koje je Šarma iznela prilično neprecizni. Stopa fertiliteta u SAD nije bila blizu broja 3 još od sredine šezdesetih godina prošlog veka, dok se devedesetih kretala oko 2.0. Iako je došlo do pada nakon ekonomske krize 2008. godine, podaci za 2025. godinu pokazuju blagi oporavak. Kritičari smatraju da je čudno što osoba na tako visokoj poziciji koristi pogrešne brojke kako bi opravdala tehnološki optimizam.

Gejming zajednica u neverici

Mnogi ljubitelji video igara su skeptični prema ovakvim stavovima jer smatraju da bi fokus lidera Xboxa trebalo da bude na industriji zabave, a ne na demografiji. Postavlja se pitanje da li će Šarmina opsesija veštačkom inteligencijom dovesti do veće automatizacije u razvoju igara i potencijalnog gubitka radnih mesta za ljude. Dok ona brine o budućim učenicima, igrači brinu o tome da li će Xbox ostati brend fokusiran na umetnost ili će postati poligon za AI eksperimente.

(Telegraf.rs)