Da li je veštačka inteligencija prijatelj ili neprijatelj zapošljavanja u Evropi?

Veštačka inteligencija danas se sve više koristi u različitim oblastima života, a radno okruženje nije izuzetak. Mnoge kompanije već koriste AI alate kako bi poboljšale produktivnost, analizirale podatke ili automatizovale određene zadatke. Međutim, pojavljuje se važno pitanje: da li će ova tehnologija pomoći radnicima ili će ih u budućnosti zameniti?

Veštačka inteligencija može značajno promeniti način na koji kompanije proizvode robu i pružaju usluge. Neki stručnjaci smatraju da bi AI mogla zameniti deo radnika, jer računari i algoritmi mogu obavljati mnoge zadatke brže i preciznije. Sa druge strane, drugi veruju da će AI otvoriti nova radna mesta i povećati potrebu za stručnjacima koji mogu da razvijaju, upravljaju i koriste ovu tehnologiju.

Preporučujemo

Istraživanje sprovedeno među oko 5.000 kompanija u Evropi daje zanimljiv uvid u to kako firme danas koriste veštačku inteligenciju. Rezultati pokazuju da veliki broj preduzeća već koristi AI u svakodnevnom radu. Oko dve trećine firmi iz istraživanja izjavilo je da njihovi zaposleni koriste neke AI alate.

Razlike ipak postoje u zavisnosti od veličine kompanije. Velike firme mnogo češće koriste AI nego male. Gotovo 90% velikih kompanija koristi ovu tehnologiju, dok je kod veoma malih firmi taj procenat oko 60%.

Ipak, postoji zanimljiva činjenica: iako mnoge firme koriste AI, mnogo manje njih zapravo ulaže novac u razvoj ili kupovinu naprednih AI sistema. Samo oko četvrtine kompanija zaista investira u ovu tehnologiju. Razlog je jednostavan. Danas postoje mnogi dostupni online alati koji omogućavaju korišćenje veštačke inteligencije bez velikih ulaganja.

Kada je reč o zapošljavanju, rezultati istraživanja pokazuju nešto neočekivano. Kompanije koje koriste AI ne zapošljavaju manje ljudi od onih koje je ne koriste. Naprotiv, firme koje intenzivnije koriste veštačku inteligenciju čak su malo sklonije da zapošljavaju nove radnike. To se posebno odnosi na mala i srednja preduzeća.

Jedno objašnjenje je da uvođenje AI tehnologije često zahteva nove stručnjake koji mogu da razvijaju, održavaju i koriste te sisteme. Posebno su traženi visoko obrazovani radnici koji se bave istraživanjem, razvojem i inovacijama. Sa druge strane, manji broj firmi koristi AI kako bi smanjio troškove rada, što ponekad može dovesti do smanjenja broja zaposlenih.

Kada se posmatraju planovi za narednu godinu, kompanije koje planiraju ulaganje u veštačku inteligenciju često očekuju i rast zapošljavanja. Ipak, dugoročni efekti ove tehnologije još uvek nisu potpuno jasni. Neka istraživanja ukazuju da bi u narednih nekoliko godina moglo doći i do određenog smanjenja radnih mesta u pojedinim sektorima.

Zbog toga ostaje otvoreno pitanje da li će veštačka inteligencija dugoročno više pomagati ljudima ili će ih postepeno zamenjivati u nekim poslovima. Tehnologija se razvija veoma brzo, a njeni stvarni efekti na tržište rada tek počinju da se vide. Kakvu će ulogu veštačka inteligencija imati u budućnosti rada u Evropi, to ćemo tek videti u godinama koje dolaze.

(Telegraf.rs/Goran Lazarov)