Šta se dešava sa digitalnim nalozima kada vlasnik umre?

Većina ljudi razmišlja o tome šta će ostaviti porodici, ali gotovo niko ne napravi plan za ono što danas čini veliki deo našeg života: digitalne naloge i podatke. Fotografije, mejlovi, dokumenti, društvene mreže, kriptovalute i drugi podaci mogu ostati zaključani čak i kada porodica zna gde se nalaze.

Problem je u tome što lozinka sama po sebi ne rešava sve. Kompanije imaju sopstvena pravila, zakoni štite privatnost korisnika, a dodatna zaštita poput biometrije i dvostepene autentifikacije može potpuno zaustaviti osobu koja pokušava da pristupi nalogu.

Preporučujemo

Lozinka nije isto što i pravo pristupa

Kada neko umre, porodica često prvo pomisli na praktične stvari. Treba pronaći fotografije, ugasiti naloge, proveriti mejlove, sačuvati važne dokumente i videti da li je iza osobe ostala neka digitalna imovina.

Tu nastaje problem. Činjenica da znate nečiju lozinku ne znači automatski da imate pravo da koristite njegov nalog.

Velike tehnološke kompanije imaju posebne procedure za ovakve situacije. Google, Apple i Meta nude različite mogućnosti za određivanje osobe koja će imati određenu ulogu nakon smrti korisnika ili u slučaju njegove nesposobnosti.

Međutim, ni ta rešenja nisu savršena. Kod pojedinih servisa osoba kojoj je poveren pristup mora da ima sopstveni nalog, dok porodica prvo mora da obavesti kompaniju da je korisnik preminuo. Tu se otvara novo pitanje: kako kompanija uopšte potvrđuje da je vlasnik naloga mrtav?

Dodatni problem predstavlja način na koji je nalog napravljen. Ako osoba nije koristila pravo ime ili datum rođenja, dokazivanje vlasništva može postati još komplikovanije.

Još veći problem nastaje kod naloga koji sadrže privatnu komunikaciju. Mejlovi i privatne poruke nisu isto što i fizička pošta koju neko može preuzeti nakon smrti člana porodice.

U SAD, gde je ova oblast posebno uređena zakonima saveznih država, postoje pravila koja pokušavaju da usklade pravo porodice da upravlja imovinom sa pravom preminule osobe na privatnost. Ipak, pristup samom sadržaju poruka i drugih podataka može zahtevati izričito odobrenje koje je osoba ostavila za života.

Zato je važno napraviti razliku između prava da se nalog ugasi i prava da se preuzme njegov sadržaj.

Čak i dobar plan može da zakaže

Mnogi korisnici pokušavaju da problem reše sami. Neko ostavi spisak naloga i lozinki, neko koristi opciju za nasleđivanje koju nudi menadžer lozinki, a neko napravi lokalnu kopiju najvažnijih fotografija i dokumenata.

Sve to može pomoći, ali nijedno rešenje nije potpuno sigurno.

Poseban problem predstavljaju sistemi za dvostepenu autentifikaciju. Ako je aplikacija za potvrdu prijave zaštićena biometrijom, osoba koja dobije korisničko ime i lozinku i dalje može ostati bez načina da se prijavi.

Upravo takav problem se pojavio tokom jednog testa digitalnog nasleđa opisanog u istraživanju. Osoba koja je trebalo da nasledi pristup imala je potrebne podatke iz menadžera lozinki, ali je zaštita uređaja predstavljala prepreku već na početku postupka.

Zato nije dovoljno samo ostaviti spisak lozinki u fioci.

Još jedan problem predstavljaju kriptovalute. Ako se novac nalazi u privatnom novčaniku, a niko osim vlasnika nema pristup ključu, sredstva mogu praktično zauvek ostati nedostupna. Kada se kriptovaluta nalazi kod treće strane, poput berze ili drugog servisa, situacija može biti drugačija jer kompanija ima sopstvene procedure.

Digitalna imovina pritom ne mora biti novac. Nalozi na društvenim mrežama mogu imati poslovnu vrednost, fotografije mogu biti neprocenjive porodici, a mejl nalog može sadržati dokumente potrebne za rešavanje drugih pitanja.

Najjednostavnije rešenje zato nije da pokušate da predvidite svaki tehnički problem.

Napravite jasan plan dok ste živi.

U njemu bi trebalo da navedete koje digitalne naloge i vrste imovine imate, kome želite da ih poverite i šta ta osoba treba da uradi sa njima. Za važne naloge treba proveriti i koje opcije za nasleđivanje ili kontakt nakon smrti sam servis već nudi.

Lozinke i druge pristupne podatke ne treba stavljati direktno u testament, posebno zato što takav dokument može biti dostupan drugim ljudima. Mnogo je bezbednije odvojeno urediti gde se nalaze pristupni podaci i ko može da ih dobije.

Najvažnije je da se plan redovno ažurira. Novi telefon, novi mejl, promenjena lozinka, novi nalog ili digitalna imovina koju ste kupili mogu učiniti stari plan beskorisnim.

Digitalno nasleđe više nije pitanje koje se odnosi samo na tehnološke entuzijaste. Za mnoge ljude upravo su online nalozi mesto gde se danas nalaze najvažnije fotografije, dokumenti, uspomene i deo imovine. Ako ništa ne planirate, porodica posle vaše smrti može dobiti mnogo teži zadatak nego što očekuje.

(Telegraf.rs)