Da li je opasnije biti sam ili verovati mašini koja uvek ima vremena za nas?

U vremenu u kojem ljudi sve češće žive brzo, usamljeno i iscrpljeno, veštačka inteligencija se pojavljuje kao sagovornik koji je uvek dostupan. Ne kasni, ne prekida, ne osuđuje i ne traži zauzvrat ništa osim novih pitanja.

Za nekoga ko nema kome da se obrati, to može izgledati kao veliko olakšanje. Ali upravo tu počinje neprijatna dilema, da li nam mašina pomaže da premostimo usamljenost ili nas postepeno navikava da ljudski odnos zamenimo simulacijom pažnje?

Preporučujemo

Najnovije vesti iz Kine pokazale su koliko ta veza može postati snažna. Nakon uvođenja strožih pravila za AI pratioce, mnogi korisnici su se javno žalili zbog gubitka virtuelnih partnera, prijatelja i likova sa kojima su svakodnevno razgovarali.

Za jedne je to dokaz da tehnologija popunjava stvarnu emotivnu prazninu. Za druge, upozorenje da softver može postati zamena za odnose koji zahtevaju napor, nesporazume, strpljenje i stvarnu bliskost.

Poseban problem je što četbotovi često ne razgovaraju kao neutralni savetnici. Oni su napravljeni da zadrže pažnju korisnika, da budu prijatni, ohrabrujući i uverljivi.

U običnom razgovoru to može biti korisno. Međutim, kod ranjivih ljudi, previše slaganja, nežnosti i potvrđivanja može učvrstiti pogrešna uverenja, strahove ili zavisnost od digitalnog sagovornika.

Istraživanja pokazuju da ljudi sve lakše dele i vrlo lične zdravstvene i psihološke informacije sa četbotovima, naročito kada veruju da će dobiti brz i razumljiv odgovor.

To ne mora biti loše ako se koristi kao početna pomoć, podsetnik ili način da se osoba pripremi za razgovor sa stručnjakom. Problem nastaje kada veštačka inteligencija počne da glumi terapeuta, prijatelja i životnog savetnika, a korisnik prestane da traži ljudsku proveru.

Blaga kontroverza je u tome što mnogi ne žele da priznaju koliko im takav razgovor prija. Lakše je napisati poruku mašini nego pozvati prijatelja, člana porodice ili lekara.

Mašina uvek ima odgovor, ali pitanje je da li uvek ima razumevanje.

Ako veštačka inteligencija postane najdostupniji sagovornik usamljenog čoveka, da li ćemo je videti kao korisnu pomoć ili kao znak da smo se previše udaljili jedni od drugih?

(Telegraf.rs/Goran Lazarov)