Pitate ChatGPT kako biste izgledali osamdesetih? Verovatno radite ono što AI kompanijama najviše odgovara

Ako vam je poslednjih dana Instagram pun fotografija ljudi koji su pitali ChatGPT kako bi izgledali da su živeli osamdesetih, niste jedini koji ste primetili novi talas. Jedna jednostavna AI fora pretvara milione stvarnih fotografija i zahteva korisnika u ogroman skup podataka, a pitanje je koliko ljudi uopšte razmišlja o tome šta se dešava sa sadržajem koji šalju.

Fora je jednostavna. Ubacite svoju fotografiju, napišete šta želite i za nekoliko sekundi dobijete verziju sebe iz nekog drugog vremena, sa drugačijom odećom, frizurom, ambijentom i estetikom.

Preporučujemo

Onda tu sliku okačite na Instagram, neko je vidi, poželi isto i ponovi postupak. Tako nastaje savršen viralni krug za AI kompanije.

Ali postoji jedno pitanje koje treba postaviti.

Da li AI kompanije same pokreću ove trendove? Za sada nema javnog dokaza da OpenAI namerno pokreće takve trendove kako bi došao do dodatnih podataka za treniranje svojih modela.

Ali postoji nešto što jeste potvrđeno. OpenAI navodi da sadržaj koji korisnici šalju njegovim servisima može da se koristi za poboljšavanje modela, uključujući promptove, odgovore, slike i druge fajlove, u zavisnosti od podešavanja korisnika.

Drugim rečima, kada neko uzme fotografiju svog lica i pošalje je ChatGPT-u zajedno sa zahtevom da od nje napravi određenu scenu, kompanija dobija mnogo više od običnog pitanja.

Dobija primer kako korisnik želi da AI razume fotografiju, kakvu transformaciju očekuje, kako model odgovara i, u zavisnosti od podešavanja i načina korišćenja, podatke koji mogu doprineti daljem razvoju sistema.

OpenAI pritom kaže da pre korišćenja podataka primenjuje mere čiji je cilj smanjivanje količine ličnih podataka u skupovima za treniranje. Kompanija takođe navodi da modeli nisu napravljeni da grade profile pojedinaca.

To ipak ne menja osnovnu činjenicu: ljudi svakodnevno proizvode ogromne količine novih AI sadržaja, često potpuno dobrovoljno.

A onda dolazimo do mnogo zanimljivijeg pitanja.

Ako neka kompanija napravi funkciju koja je dovoljno zabavna da ljudi počnu međusobno da je reklamiraju, da li joj je uopšte potrebna klasična reklama?

Foto-kolaž: ChatGPT/AI, Magnific

Svaka osoba koja učestvuje u trendu postaje istovremeno korisnik, promoter i proizvođač novog sadržaja.

To je ono što AI kompanijama daje ogromnu prednost. Ne moraju da čekaju da ljudi sami smisle za šta će koristiti njihov proizvod. Dovoljno je da jedan način upotrebe postane dovoljno zanimljiv da ga ljudi počnu kopirati.

A ovakvi trendovi istovremeno pokazuju kompanijama kako ljudi žele da koriste AI.

Jedan korisnik želi fotografiju iz osamdesetih. Drugi želi da vidi kako bi izgledao kao filmski junak. Treći menja odeću, četvrti pozadinu, peti pravi fotografiju sa istorijskom scenografijom.

Milioni takvih zahteva mnogo bolje pokazuju šta ljudi žele od AI sistema nego bilo koja interna anketa.

I zato nije potrebno da tvrdimo da je OpenAI osmislio baš ovaj Instagram trend da bismo shvatili koliko je ovakvo ponašanje korisno za razvoj AI proizvoda.

Ali dok milioni ljudi svakodnevno prave iste AI fotografije i dele ih jedni sa drugima, jedna stvar postaje sve očiglednija: najbolji marketing za generativnu AI više možda nije reklama koju vidite, već fotografija vašeg prijatelja koju poželite da napravite i vi.

A pitanje ko je prvi smislio određeni trend zato postaje gotovo jednako zanimljivo kao i sam trend. Ako je ideju pokrenuo običan korisnik, imamo savršen primer viralnosti. Ako ju je pogurao sam proizvođač AI alata, onda gledamo potpuno drugačiji model marketinga.

Za sada za ovo drugo nemamo dokaz, ali imamo dovoljno razloga da sledeći put kada vidimo da ceo Instagram odjednom radi istu stvar sa AI-jem, zastanemo na trenutak i zapitamo se ko od toga zapravo najviše dobija.

(Telegraf.rs)