Zašto AI pilot projekti ne menjaju poslovanje?

Veštačka inteligencija se već reklamira kao alat koji će ubrzati rad, smanjiti troškove i promeniti čitave industrije. Ipak, najnoviji podaci o njenoj primeni u kompanijama otkrivaju neprijatan raskorak između obećanja i stvarnosti. U istraživanju koje je preneo Reuters, samo 13 odsto kompanija bilo je na dobrom putu da ostvari svoje AI planove, dok manje od trećine uspeva da pređe sa probnog projekta na širu primenu.

To ne znači da veštačka inteligencija ne donosi korist. Skoro tri četvrtine ispitanih kompanija prijavilo je pozitivne finansijske rezultate. Ali ušteda na jednom zadatku nije isto što i promena načina poslovanja. Četbot koji sastavi nacrt mejla ili alat koji brzo pregleda dokumente mogu biti korisni, a da pritom ne promene produktivnost cele firme.

Preporučujemo

Prelazak sa demonstracije na svakodnevni rad traži više od kupovine licence. Kompanije moraju da povežu novu tehnologiju sa starim informacionim sistemima, obezbede kvalitetne podatke, zaštite privatnost i objasne zaposlenima kako će se njihov rad promeniti.

U pomenutom istraživanju, oko 40 odsto kompanija navelo je propise kao glavnu prepreku, dok je 34 odsto istaklo teškoće povezivanja AI alata sa postojećim sistemima. Zaposlenima često nedostaje obuka, a odgovornost za pogrešan rezultat ostaje nejasna.

Tu se krije i blaga kontroverza. Možda firme ne zaostaju zato što je veštačka inteligencija još nedovoljno sposobna, već zato što je često uvode bez jasnog odgovora na pitanje koji konkretan problem treba da reši. Kupovina najnovijeg alata može da izgleda kao napredak, ali ako se procesi ne menjaju, rezultat ostaje atraktivna prezentacija za upravu i skupa pretplata za računovodstvo.

S druge strane, nije svaka uspešna primena odmah vidljiva u prihodima. Ušteda vremena može da oslobodi zaposlene za složenije zadatke, a manja greška u velikom broju dokumenata može značiti više nego spektakularna demonstracija.

Takve koristi zahtevaju merila, poređenje sa stanjem pre uvođenja i dovoljno vremena da se vidi šta zaista radi. Bez poređenja je teško razlikovati stvarnu korist od utiska da firma samo prati trend.

Za kompanije u Srbiji ovo je posebno važno. Manje firme nemaju budžete za beskrajne eksperimente, a javne ustanove ne mogu lako da menjaju sisteme od kojih zavise građani. Zato je razumnije početi od jednog jasnog problema, izmeriti rezultat i tek onda širiti primenu.

Možda će se buduća prednost veštačke inteligencije meriti manje po tome ko je prvi kupio alat, a više po tome ko je uspeo da ga uklopi u stvaran posao. Ostaje dilema za zaposlene i poslodavce gde bi povukli granicu između korisnog eksperimenta i skupog pokušaja da se izgleda moderno.

(Telegraf.rs/Goran Lazarov)