• 1

20 najvažnijih sajtova na svetu bez kojih bi internet danas bi potpuno drugačiji

Bez ovih sajtova internet bi danas sasvim sigurno bio drugačije mesto

  • 1

Prvi pokušaj Čarlsa Klajna da pošalje poruku preko Arpaneta, rane kompjuterske mreže koja će izroditi internet koji danas poznajemo, bio je svojevrsni promašaj.

Bila je potrebna cela decenija da Arpanet zameni internet, i još jedna decenija za rođenje world wide weba.

A tada su počeli da se pojavljuju razni sajtovi.

Mnogi su propali, ali bilo je i onih koji su svojim postojanjem ušli u istoriju interneta.

A mismo odlučili da izdvojimo one koji su napravili internt onakvim kakav je danas.

1. CERN

CERN

Foto: CERN

U to vreme, 20. decembar 1990. godine nije izgledao kao važan datum, ali to je bio dan kada je britanski kompjuterski naučnik objavio prvi website.

Sa njegovog NeXT kompjutera, Tim Berners Li objavio je tekst na webu koji je objašnjavao koncept hypertexta i postavljanje servera.

Ali taj dokument nije podeljen sa širom javnošću gotovo godinu dana, kada je svojim prijateljima sa alt.hypertext otkrio svoju kreaciju.

Bilo je potrebno još nekoliko godina i dolazak prvog brauzera Mosaic da web uhvati svoj zalet.

2. Amazon

Amazon

Foto: Amazon

Džef Bezos je znao da želi da započne svoj e-commerce posao pre nego što je znao šta bi prodavao.

Nakon istraživanja najvećeg servisa za porudžbine putem pošte, počeo je da prodaje knjige.

Do 1996. godine Amazon je zarađivao milione prodajući knjige preok svog sajta.

Vrlo brzo, Bezos je posao proširio i na muziku, filmove, odeću, stvari za kuću i sada na Amazonu možemo da kupimo bukvalno sve što nam padne na pamet.

3. Yahoo

Yahoo

Foto: Yahoo

Kada je Yahoo lansiran 1994. godine, nije se tak ozvao, i nije bio endžin za pretragu interneta.

“Jerry and David’s Guide to the World Wide Web” je bio web direktorijum koji je pružao linkove ka znatno manjem internetu nego što ga danas poznajemo.

Ali za godinu dana došle su velike promene, Džeri (Jang) i David (Filo) promenili su ime sajta u Yahoo, i predstavili alat koji je korisnicima dozvoljavao da pretražuju direktorijum.

Do 1998. godine Yahoo je vladao webom sa preko 100 miliona pregledanih strana dnevno.

4. eBay

eBay

Foto: eBay

U ranim danima, Pjer Omidarov Auction Web sajt delio je domen sa još nekoliko sajtova.

U naredne tri godine, samo jedna od te tri strasti postala je posao od milijardu dolara, a do 1998. godine sajt sa aukcijama promenio je ime u eBAy.

Nakon preživljavanja prvog internet mehura, eBay je nastavio da raste, a 2002. godine kupio je PayPal.

eBAy je i danas mesto na kom možete da nađete sve što vas zanima, bilo da je u pitanju nešto polovno, ili novo.

5. Hotmail

Hotmail

Foto: Hotmail

Hotmail je lansiran u trenutku kada mnogo ljudi nije koristilo mejl, a oni koji jesu, imali su nezgrapne inboxe koji su bili vezani za njihove internet provajdere.

To se sve promenilo predstavljanjem besplatnog (ali uz oglase) webmaila koji je mogao da se otvori iz bilo kog brauzera.

Hotmail nije jedini nudio ovaj servis, ali je vrlo brzo postao najveći zahvaljujući viralnoj marketinškoj šemi.

Trik je bi oprost - svaki mejl poslat sa Hotmaila imao je potpis koji je osobu koja čita mejl navodio da otvori svoj besplatan Hotmail mejl.

6. Rotten

Rotten

Foto: Rotten

Ovo je originalni začetnik bizarnog interneta. Ovo je bio agregator za sve ono najgore na internetu.

Rotten je bio osnovan kao odgovor na pokušaj vlade SAD da ograniči slobodan govor na internetu.

Sajt je revodno postavljao slike egzekucija koje su pošle po zlu i medicinskih bizarnosti.

Za mnoge mlade korisnike interneta, Rotten je predstavljao najveći izazov - gledati njegov sadržaj bez osećaja muke bila je ultimativna pobeda.

7. Google

Google

Foto: Google

Originalno nazvan RackRub, ovaj endžin za pretragu je 1996. godine preimenovan u Google.

Kompanija je tokom godina prerasla u pravog giganta onlajn reklamiranja, cloud tehnologija i mobilnog sveta, ali sam Google.com domen se nije puno promenio.

8. Wikipedia

Wikipedia

Foto: Wikipedia

Ideja ovog sajta bila je da na neki način predstavlja bazu svog ljudskog znanja.

Sajt danas ima preko 10 miliona članaka koji mogu da se čitaju na stotine jezika.

Sa ovim rastom, došlo je i poštovanje.

Pre deset godina, Wikipedia ni približno nije smatran pouzdanim izvorom, ali to se sada ozbiljno menja.

9. The Wayback Machine

The Way Back Machine

Foto: The Way Back Machine

Pet godina nakon što su osnivači Internet Archieva počela da uzima screenshotove ranih sajtova, odlučili su da sve to stave na internet.

Od tada je servis značajno porastao i u svojoj arhivi ima na stotine milijardi web stranica.

Samim tim, u pitanju je odličan izvor za sve koji žele da vide kako je neki sajt izgledao pre 2, 5 ili 10 godina.

10. Myspace

MySpace

Foto: MySpace

Kada ljudi danas govore o ovom sajtu, pričaju o MySpaceu koji više ne postoji.

Pričamo o onom sajtu na kom je svakom korisniku Tom bio prvi najbolji prijatelj, gde su pažljivo održavali svoje plejliste i učili da kodiraju.

Zapravo, na samom početku, ovaj sajt je bio mnogo popularniji od Facebooka.

Ali puno toga se vremenom promenilo.

Ovih dana MySpace postoji više kao vremenska kapsula, nego aktivna i ozbiljna društvena mreža.

11. The Pirate Bay

The Pirate Bay

Foto: The Pirate Bay

Ono što je Amazon uradio za knjige, to je Pirate Bay od 2003 godine uradio za muziku, filmove i softver.

Ali postojala je jedna ključna razlika - Pirate Bay je sve nudio besplatno jer je u pitanju bio piratizovani materijal.

Uprkos brojnim pokušajima da se ovaj sajt ubije, Pirate Bay i dan danas čvrsto stoji.

12. Flickr

Flickr

Foto: Flickr

Ketrin Fejk i njen muž Stjuart Baterfild nisu krenuli sa idejom da izmisle servis za deljenje fotografija kada s u2004. godine podigli Flickr.

Ali oon je to na kraju postao.

U svojm najboljim danima Flickr je bio najbolji izvor za hostovanje slika, a onda ga je 2005. godine kupio Yahoo.

Narednih nekoliko godina bile su burne, i Flickr je polako počeo da gubi teritoriju koju su počeli da osvajaju Facebook i Instagram.

13. Facebook

Facebook

Foto: Facebook

Facebook je prešao veliki put od dana kada je bio poznat kao thefacebook.com.

Sajt Marka Zakerberga je tokom godina prerastao u najveću društvenu mrežu na svetu sa preko milijardu aktivnih korisnka.

14. YouTube

YouTube

Foto: YouTube

Sajt je lansiran u maju 2005. godine i vrlo brzo je dostigao vrtoglavi uspeh. Godinu i po dana kasnije kupio ga je Google za 1.65 milijardi dolara u deonicama.

Danas je u pitanju najveća platforma sa video materijalom bez koje mnogi ne bi mogli da zamisle svoj život.

15. Reddit

Reddit

Foto: Reddit

Kada je Reddit došao na web 2005. godine, ova forum zajednica nije prestala da raste.

Takozvana "prva strana interneta" sada privlači stotine miliona korisnika koji posećuju više od 130.00 aktivnih zajednica koja pokrivaju gotovo svaku temu koju možete da zamislite.

16. Twitter

Twitter

Foto: Twitter

Iako je pokrenut 2006. godine, Twitter je svoju popularnost dobio tek 2009. godine.

A deceniju nakon ove eksplozije, Twitter je uspeo da pomogne revolucijama, ojača diktatorske režime i stvori neke prilično bizarne slavne osobe.

17. Wikileaks

Wikileaks

Foto: Wikileaks

Vojni podaci koje je ovaj sajt objavio 2010. godine nije bio prvi put da je Wikileaks otkrio nešto što bi svetske sile najradije sakrile.

Ali to curenje podataka je stavilo sajt na mapu svih korisnika interneta.

18. Pornhub

Pornhub

Foto: Pornhub

Nem apuno misterije oko uspeha ovog sajta koji je lansiran 2007. godine sa radikalnom idejom da ljudi na internetu žele da vide golotinju.

Tri godine kasnije, MindGekk, kompanija koja je vlasnik najpopularnijih porno sajtova na internetu, kupila je PornHub i pretvorila ga u najveći pornografski hab na svetu.

19. Pinterest

Pinterest

Foto: Pinterest

Pet meseci od otkrivanja, Pinterest je otvorio registraciju za sve koji su želeli da stvaraju vizuelne table raspoloženja i iznenadio sve koji su sumnjali u njega privlačenjem više sadržaja nego što su to činili YouTube, Reddit i Linkedin.

Ovo je bila velika pobeda za sajt koji su mnogi u startu otpisali kao zbunjujući sajt za dame.

Ali u ovome je bilo istine jer su 80 odsot njegove publike žene.

20. Silkroad

Silk Road

Foto: Silk Road

U trenutku kada je ovaj sajt lansiran 2011. godine, onlajn komercijalni giganti su bili više nego dobro pozicionirani.

Ali njihovo odbijanje da prodaju zabranjene lekove otvorilo je neočekivano tržište.

A Ros Ulbriht ga je popunio.

Njegov sajt je dozvoljavao ljudima da pune svoja virtuelna kolica brojnim zabranjenim lekovima i drogama.

Silk Road je radio jer je moglo da mu se pristupi samo preko Tor mreže koja se starala da su kupci i prodavci ostajali anonimni.

A kada je ta anonimnost kompromitovana, prestao je da radi.

Ulbriht je uhapšen 2013. godine, dok je sajt ubrzo potom ugašen.
(Telegraf.rs)

Komentari

Preporuka sa Weba

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima