Gledanja pornografije na internetu godišnje zagađuje planetu koliko i cela Belgija

Pixabay.com

Zahvaljujući internetu možete da šaljete poruke, delite fotografije, slušate i preuzimate muziku i gledate serije, filmove i druge sadržaje koji se nalaze na sajtovima i sve to samo uz nekoliko klikova, ali vaše onlajn navike zapravo znatno utiču na životnu sredinu, hteli vi to ili ne. Svaka od ovih aktivnosti koju izvedete onlajn ima svoju malu cenu - nekoliko grama ugljen-dioksida emituje se u atmosferu zbog energije koja je potrebna za pokretanje vašeg uređaja i bežične mreže koju koristite, piše BBC. Još više energije troše centri podataka i serveri zahvaljujući kojima internet funkcioniše i u kojima se skladišti sadržaj kojem pristupamo.

Iako je energija koja je potrebna za pretraživanje interneta i slanje mejla mala, oko 4,1 milijardi ljudi, to jest 53,6 odsto svetske populacije danas koristi internet. Kada se svi ti komadići energije udruže, značajno utiču na emitovanje štetnih gasova.

Preporučujemo

Prema nekim procenama, gedžeti, internet i sistemi koji ih podržavaju izvori su 3,7 odsto od ukupnog emitovanja štetnih gasova. To znači da svojim onlajn navikama doprinosimo zagađenju isto koliko i avionski saobraćaj na globalnom nivou, objašnjava Majk Hazes, istraživač sa Univerziteta u Lankasteru, koji ističe da se očekuje da će ovaj procenat biti duplo viši do 2025. godine.

Ako podelimo 1,6 milijardi tona štetnih gasova koji se emituju zbog proizvodnje digitalnih uređaja i tokom njihovog korišćenja na sve korisnike interneta širom sveta, to znači da je svako od nas odgovoran za 400 grama ugljen-dioksida godišnje.

Ali stvari nisu tako jednostavne - ovaj broj varira u zavisnosti od toga u kom delu sveta se nalazite. Korisnici interneta u nekim delovima planete doprinose više od drugih. Jedna studija je ustanovila da je pre 10 godina korisnik iz Australije bio odgovoran za čak 81 kilogram ugljen-dioksida koji je emitovan u atmoferu. Poboljšanja u efikasnosti energije i upotreba obnovljivih izvora energije smanjiće ove brojke, ali je sada jasno da ljudi u razvijenim zemljama najviše doprinose zagađenju korišćenjem interneta.

Kako smanjiti zagađenje uzrokovano korišćenjem interneta?

Oni koji bi da podignu svest o ovom segmentu zagađenja ne slažu se u potpunosti u vezi sa onim na šta bi najviše trebalo obratiti pažnju. Postavlja se pitanje da li bi to trebalo da uključuje emitovanje koje nastaje zbog proizvodnje kompjuterskih hardvera i kako centri za čuvanje podataka da reše ovaj problem. Mnogi centri već funcionišu koristeći obnovljivu energiju, dok neke kompanije kupuju „neutralizatore ugljenika“ kako bi  rešili ovaj problem. Ipak, u nekim delovima sveta ovi centri se i dalje većinom održavaju sagorevanjem fosilnih goriva. Zbog toga je veoma bitna naša odluka o tome gde ćemo čuvati svoje podatke.

U SAD centri za čuvanje podataka koriste samo dva odsto struje u celoj zemlji, dok na globalnom nivou crpe manje od 200 teravat-sati.

Foto: Pixabay

Osim toga, ljudi bi mogli ređe da kupuju nove i nadograđuju stare uređaje, jer će se tako smanjiti njihova proizvodnja, pošto će potražnja biti manja. Štetni gasovi koji nastaju prilikom proizvodnje u velikoj meri doprinose globalnom zagađenju.

Eko-poruke

I način na koji koristimo gadžete može da utiče na povećanje ili smanjenje emitovanja štetnih gasova. Jedan od najlakših načina je da promenimo način na koji šaljemo poruke. I vrsta imejla koju šaljemo ima drugačiju „težinu“ - prema Majku Berners-Liju sa Univerziteta u Lankasteru, spam je „težak“ 0,3 grama, a običan mejl 4 grama, dok onaj koji ima fotografiju ili veći prilog „teži“ i do 50 grama. Do ovih cifara Berners-Li je došao pre 10 godina, a one su danas verovatno veće.

Ako bismo samo prestali da šaljemo poruke i mejlove u kojima pišemo „hvala“, globalno bismo mogli znatno da smanjimo emitovanje. Ako bi svi samo u Velikoj Britaniji prestali da šalju poruke zahvalnosti, to bi smanjilo emitovanje ugljen-dioksida za 16.433 tone godišnje.

Ukoliko bismo se odjavili sa mejling liste koja nas više ne zanima, umesto priloga slali linkove i ako ne bismo slali mejlove na više adresa istovremeno, takođe bismo znatno uticali na smanjenje emitovanja štetnih gasova.

Prosečni korisnik godišnje primi 2.850 neželjenih mejlova od sajtova i kanala na koje se pretplatio, čime doprinosi emitovanju ugljen-dioksida sa 28,5 kilograma.

SMS je najbolji način za komuniciranje u odnosu na životnu sredinu, jer je „težak“ samo 0,014 grama, dok je slanje poruke preko aplikacija za dopisivanje samo nešto manje štetno od slanja mejla. Jedan petosatni video-sastanak sa učesnicima iz različitih zemalja proizvede između 4 i 215 kilograma ugljen-dioksida, ali ako je ovo zamena za putovanje, onda je povoljnije za životnu sredinu, jer količina emitovanja tokom video-konferencija čini samo 7 odsto od emitovanja prilikom sastanka uživo (ukoliko on obuhvata putovanje duže od 20 kilometara).

Foto: Pixabay/nastya_gepp

Čista pretraga

Pretraživanje interneta je klizavo područje. Prema podacima kompanije Google, pre 10 godina svaka pretraga interneta doprinosila je sa 0,2 grama emitovanju ugljen-dioksida. Danas Google koristi mešavinu obnovljive energije i neutralizatore ugnjenika kako bi smanjio količinu ugljen-dioksida koja se proizvodi prilikom njihovih operacija, dok je Microsoft, u čijem je vlasništvu pretraživač Bing, obećao da će do 2030. biti potpuno čist od ugljenika.

Ipak, prema podacima kompanije Google, prosečni korisnik izvrši 25 pretraga dnevno, pogleda 60 minuta snimaka na YouTube-u i ima nalog na Gmail-u i njihovim drugim servisima - što je jednako količini ugljen-dioksida nešto manjoj od 8 grama. Neki noviji pretraživači pokušavaju da budu eko-pogodniji, pa tako Ecosia tvrdi da će zasaditi jedno drvo za svakih 45 pretraga koje se obave u ovom pretraživaču.

Bez obzira na to koji pretraživač upotrebljavate, korišćenjem interneta manje štetite životnoj sredini nego traženjem informacija u knjigama, jer jedna knjiga sa mekim koricama „teži“ jedan kilogram ugljen-dioksida, dok novine mogu da budu „teške“ između 0,3 i 4,1 kilograma. Ipak, to nije toliko strašno, pošto jedan let od Londona do Hongkonga uzrokuje emisiju ugljen-dioksida koliko i 2.300 knjiga sa mekim povezom.

Borba sa dosadom

Internet se najčešće koristi za gledanje snimaka onlajn, što čini čak 60 odsto internet saobraćaja i doprinosi emitovanju ugljen-dioksida sa 300 miliona tona na godišnjem nivou, što je jedan odsto od celokupnog emitovanja ovog gasa.

Trećina ovog iznosa dolazi od gledanja pornografije, što je količina ugljen-dioksida koju emituje cela Belgija za godinu dana. Amazon Prime, Netflix i drugi servisi za prikazivanje snimaka čine drugu trećinu, dok YouTube i snimci sa društvenih mreža čine treću trećinu.

foto: pixabay.com

Korisnici društvenih mreža nisu veliki zagađivači. Prema Facebook-ovom izveštaju, korisnici te društvene mreže godišnje doprinesu sa 299 grama ugljen-dioskida, što je manje nego što se proizvede tokom kuvanja čaja. Ali kako je tamo više od milijardu korisnika, ukupan broj nije mali.

Emitovanje ugljen-dioksida možete smanjiti isljučujući neke opcije na društvenim mrežama i drugim aplikacijama. Ažuriranja aplikacija i automatsko čuvanje podataka čine oko 10 odsto saobraćaja mobilnih telefona. Zato bi trebalo da isključite nepotrebna automatska pamćenja i ažuriranja i na taj način bar malo doprinesete očuvanju životne sredine.

(Telegraf.rs/V.T.)