Digitalno siromaštvo i dalje na visokom nivou: Isključenost čak 45 odsto

Foto: Pixabay

Do kraja 2021. godine, 4,3 milijarde ljudi koristilo je mobilni internet (55% svetske populacije, u odnosu na 43% u 2017. godini), podaci su globalne organizacije za mobilne tehnologije i industriju GSMA.

Takođe, prema podacima njihovog programa Connected Society, malo manje od 300 miliona ljudi je prošle godine dobilo priliku za pristup mreži.

Preporučujemo

Većina njih dolaze iz zemalja sa niskim ili srednjim prihodima (LMIC), u kojima inače živi i 94 odsto tzv. nepovezanog stanovništva, odnosno stanovništva bez pristupa digitalnim uslugama.

Kao rezultat toga, po prvi put polovina stanovništva sada koristi mobilni internet.

Sa kojim preprekama se susreću?

Razlika u pokrivenosti telekomunikacijskim signalom za mobilne uređaje znatno se smanjila u poslednjih sedam godina.

Procenat ljudi izvan opsega mobilnih mreža pao je s 19 odsto u 2015. na samo 5 odsto na kraju 2021. godine.

Ipak, i dalje 400 miliona ljudi još uvek živi na području bez pokrivenosti mobilnom mrežom.

Takođe, 95 odsto naseljenog dela sveta jeste pokriveno mobilnim signalom, ali uprkos tome, 40 odsto stanovništva nema mogućnost korišćenja telekomunikacione tehnologije, odnosno součava se sa drugim preprekama koje im onemogućavaju pristup internetu.

Europe is very well connected to the Internet, while bandwidth and connectivity in Africa is still very scarce and unaffordable for most people. Only about 24.4% of the African population has Internet access, while accounting for ~15% of the world's population.— Super Doge (@SuperdoucheDoge) October 17, 2022

Naime, globalni nedostatak pokrivenosti mobilnim signalom je svega 5 odsto dok je digitalna isključenost čak 45 odsto.

Dva faktora koja onemogućavaju digitalnu uključenost, prema GSMA, su nedostatak pismenosti, kao i dostupnost digitalnih usluga zbog siromaštva.

Takođe, treba imati u vidu i cenzuru, kojoj je izložen deo stanovništva.

Nedostatak pristupa internetu sprečava ih u normalnom funkcionisanju koje je sve više online, onemogućava im izlazak iz siromaštva i čini ih manje sposobnim za kontinuirane ekonomske i društvene promene uzrokovane pandemijom, klimatskim promenama i rastućim cenama energije i ostalim troškovima.

(Telegraf.rs)