Da li je bitkoin digitalno zlato ili opklada na jeftin novac?

Bitkoin se često predstavlja kao zaštita od inflacije i nepouzdanih valuta. Ali početak oktobra ponovo je pokazao koliko mu raspoloženje na tržištu može zavisiti od odluka koje donose centralne banke. Dok jača dolar i raste strah od novih kamatnih stopa, bitkoin je oslabio.

To otvara neprijatno pitanje, da li je zaista nezavisan od finansijskog sistema ili samo još jedna rizična imovina koja raste kada novac postane jeftin?

Preporučujemo

Veza je jednostavna. Kada kamate rastu, štednja i državne obveznice postaju privlačnije, jer mogu doneti predvidljiv prihod. Bitkoin ne isplaćuje kamatu niti dobit. Da bi ulagač zaradio, mora da računa da će ga neko kasnije kupiti skuplje.

Zato deo kapitala može da napusti kriptovalute čim sigurniji instrumenti počnu da nude bolji prinos. To ne znači da svaki pad dokazuje da je priča o digitalnom zlatu pogrešna.

Cena bitkoina ne zavisi samo od kamata. Na nju utiču prilivi u fondove, regulativa, geopolitički rizici i očekivanja investitora. Krajem septembra američki fondovi vezani za bitkoin zabeležili su snažan nedeljni priliv, a jedna velika investiciona banka podigla je prognozu njegove cene za narednih godinu dana.

Takvi podaci pokazuju da potražnja postoji, ali ne predstavljaju garanciju budućeg rasta.

Tu nastaje dilema. Ako je bitkoin zaštita od slabosti tradicionalnog novca, zašto mu toliko znače potezi Federalnih rezervi, rast dolara i prinosi na obveznice?

Odgovor pristalica je da kratkoročna kolebanja ne menjaju dugoročnu bitkoina. Njegova ponuda je ograničena i ne može je uvećati odluka centralne banke.

Skeptici, međutim, ukazuju da se u kriznim trenucima bitkoin često ponaša kao akcija tehnološke kompanije, a ne kao zlato. Investitori ga prodaju kada beže od rizika, i kupuju kada se vrati apetit za rizičnom imovinom.

Možda je zato tvrdnja da je bitkoin sigurna luka preuranjena, ili je reč o zaštiti koja funkcioniše samo u određenim okolnostima.

Za Srbiju ovo nije rasprava samo o američkom tržištu. Kretanje bitkoina u dolarima utiče i na vrednost u evrima i dinarima, dok promene kursa, inflacije i kamata utiču na kućne budžete.

Ulaganje zato podrazumeva i pitanje koliko gubitka neko može da podnese, a ne samo koliko bi mogao da zaradi.

Možda bitkoin može biti i zaštita od sistema i rizična opklada na njegovu buduću slabost, ali ne u svakom trenutku.

Ostaje dilema gde bi ulagači povukli granicu između dugoročnog poverenja u ograničenu ponudu i rizika da kratkoročne odluke centralnih banaka ipak određuju vrednost njihove investicije.

(Telegraf.rs/Goran Lazarov)