Call of Duty: Modern Warfare 4 recenzija: Jedna od najboljih kampanja koju je serijal ikada imao

Poslednjih godina nije bilo teško steći utisak da je kampanja postala sporedna stavka u Call of Duty serijalu. Multiplayer, sezonski sadržaj i Warzone zauzimali su sve više prostora, dok je Modern Warfare 3 iz 2023. ostavio prilično slab utisak svojom kratkom pričom i otvorenijim misijama koje nisu uvek funkcionisale kako je trebalo.

Kampanja je dostupna u ranom pristupu od 16. oktobra za igrače koji su digitalno pre-orderovali igru, dok kompletno izdanje stiže 23. oktobra. Za razliku od ocene cele igre, koja mora da sačeka multiplayer i DMZ, ovde možemo da se usredsredimo na ono što je već dostupno: 16 misija, priču koja zatvara poglavlje rebootovanog Modern Warfare serijala i povratak klasičnijoj strukturi kampanje.

Preporučujemo

Postoji nešto što mi je nedostajalo u novijim Call of Duty igrama, a da toga nisam bio potpuno svestan dok nisam zaigrao Modern Warfare 4. Nije u pitanju bolja grafika, veće eksplozije ili još jedna spektakularna scena. Nedostajalo mi je da mi bude stvarno stalo do likova i onoga što će im se dogoditi.

Ovogodišnja kampanja uspela je upravo u tome. Od Parka i njegove jedinice, preko kapetana Džona Prajsa, pa sve do vrhovnog vođe Severne Koreje, likovi deluju kao deo priče koja ima šta da kaže. Njihovi postupci imaju težinu, sukobi su zanimljivi, a događaji na ekranu ne služe samo kao izgovor da bismo prešli na sledeću pucnjavu.

Foto: Infinity Ward

To ne znači da je priča bez mana. Neki zapleti dobijaju rasplet brže nego što bih voleo, a Archer, uprkos tome što je postavljen kao ozbiljna pretnja, nije dobio dovoljno prostora da u potpunosti opravda takvu reputaciju. Ipak, ovo je prvi put posle dužeg vremena da sam završio Call of Duty kampanju sa utiskom da sam igrao nešto sveže, a ne još jednu varijaciju već poznate formule.

Posebno mi se dopao izbor Koreje kao glavnog poprišta sukoba. Takvo okruženje donosi drugačiju atmosferu i daje kampanji identitet koji se ne svodi na još jednu priču o američkim specijalnim jedinicama u generičkom vojnom konfliktu.

Korejski front i likovi do kojih nam je stalo

Jedna od najvećih prednosti kampanje jeste način na koji gradi priču oko Parka i njegove jedinice. Umesto da se sve vrti isključivo oko legendarnog operativca koji može da reši svaki problem, upoznajemo ljude koji pokušavaju da prežive sukob koji je daleko veći od njih.

Korejski front zato funkcioniše kao više od zanimljive promene lokacije. Borbe u urbanim sredinama, rovovima i razorenim područjima daju sukobu konkretnu težinu. Ne deluje kao da se samo krećemo između atraktivnih lokacija, već kao da prolazimo kroz rat koji menja živote ljudi na terenu.

Foto: Infinity Ward

Posebno je dobro što kvalitet pisanja nije rezervisan samo za protagoniste. Čak i likovi na suprotnoj strani imaju dovoljno karaktera da budu više od imena na listi neprijatelja. Vrhovni vođa Severne Koreje jedan je od zanimljivijih primera, dok Prajs ponovo dobija priliku da pokaže zašto je postao jedno od najprepoznatljivijih lica serijala.

Prajsove misije pritom nisu samo obavezni povratak poznatog lika. One su izuzetno zabavne same po sebi, sa drugačijim ritmom i pristupom akciji. Kampanja uspeva da ih uklopi sa događajima na korejskom frontu, a da nijedna strana ne deluje kao manje važan deo priče.

Jedino mi je žao što Archer nije dobio više prostora. Igra uspeva da stvori očekivanje da je reč o ozbiljnom protivniku, ali bih voleo da smo imali više prilike da vidimo zbog čega je toliko opasan. Sličan problem postoji i sa pojedinim raspletima koji stižu prebrzo. Ne bih ulazio u detalje, jer bi to pokvarilo iskustvo onima koji tek planiraju da zaigraju kampanju.

Foto: Infinity Ward

Stranded pokazuje kako otvorene misije treba da izgledaju

Ako postoji jedna misija koju bih posebno izdvojio, to je Stranded. Ne zato što je ostatak kampanje slabiji, naprotiv, nisam imao utisak da postoji ijedna loša misija, već zato što Stranded predstavlja sjajan primer kako Call of Duty može da eksperimentiše sa svojom formulom.

Modern Warfare 3 je pokušao da uvede otvorenije borbene misije, ali je taj pristup često delovao kao niz razbacanih ciljeva na mapi, bez dovoljno zanimljivih mehanika koje bi opravdale slobodu koju igrač dobija. Modern Warfare 4 uzima sličnu ideju i konačno je razrađuje kako treba.

U Strandedu ostajemo iza neprijateljskih linija, gde moramo da prikupljamo resurse, pronalazimo opremu i postepeno unapređujemo svoje mogućnosti. Sami biramo kojim ćemo zadacima pristupiti, kojim putem ćemo se kretati i kako ćemo se obračunavati sa neprijateljima. Što smo bolje opremljeni, to imamo više načina da kontrolišemo situaciju, sve dok ne počnemo da se osećamo kao duh koji neprimetno operiše duboko iza neprijateljskih linija.

Ono što ovu misiju čini uspešnom jeste to što njena otvorenost ima konkretnu svrhu. Istraživanje nije tu samo da bi mapa bila veća, a prikupljanje opreme nije besmislen dodatak. Sve što radimo doprinosi osećaju da se snalazimo u neprijateljskoj teritoriji, pripremamo za naredne okršaje i sami određujemo kako ćemo rešiti problem.

Zbog toga Stranded ne deluje kao obavezan eksperiment ubačen između dve klasične misije, već kao potpuno zaokružena ideja koja razume šta otvoreniji pristup može da donese Call of Dutyju. Ne bih želeo da cela kampanja napusti linearnu strukturu, jer su i te misije odlično osmišljene, ali voleo bih da budući nastavci nastave da razvijaju ovaj koncept.

Posle neuspelog pokušaja u Modern Warfare 3, Stranded konačno pokazuje kako otvorena misija u ovom serijalu treba da funkcioniše.

Akcija, režija i okruženja na vrhunskom nivou

Kampanja je izuzetno dobro režirana. "Set pieces" i filmske sekvence spadaju među njene najveće kvalitete, ali nisu samo niz scena napravljenih da izgledaju dobro u trejleru. Najbolji trenuci prirodno izrastaju iz samih misija i načina na koji se borba razvija.

Foto: Infinity Ward

Raznovrsnost okruženja dodatno pomaže. Od urbanih borbi u kojima se napreduje kroz razrušene ulice i zgrade, preko iskrcavanja na plažu, pa sve do rovova, kampanja stalno menja vizuelni i borbeni kontekst. Svaka lokacija ima svoj karakter, a akcija je prilagođena prostoru u kojem se odvija.

Zbog toga misije ostaju upečatljive i kada se oslonimo samo na osnovne mehanike. Nije potrebno da igra svakih nekoliko minuta uvede potpuno novu funkciju. Dovoljno je da promeni teren, položaj neprijatelja i cilj operacije, a zatim da dobro iskoristi sistem pucanja koji već funkcioniše.

Prajsove misije jednako su kvalitetne i predstavljaju važan deo te raznovrsnosti. One nude drugačiju dinamiku, ali ne deluju kao pauza između glavnih događaja. Naprotiv, pomažu da kampanja zadrži tempo i da se priča razvija iz više perspektiva.

Foto: Infinity Ward

Grafika dodatno pojačava utisak. Okruženja su detaljna, osvetljenje je odlično iskorišćeno, a režija zna kako da izvuče maksimum iz svakog prizora. Ipak, ono što mi se najviše dopalo nije pojedinačni tehnički efekat, već činjenica da vizuelna prezentacija, dizajn nivoa i akcija deluju kao delovi iste celine.

Presuda

Call of Duty: Modern Warfare 4 donosi jednu od najzanimljivijih kampanja koje je serijal imao poslednjih godina. Likovi su dobro napisani, korejski front donosi svežinu, Prajsove misije su odlične, a Stranded predstavlja izuzetan primer kako se poznata formula može osvežiti.

Uz vrhunsku režiju, sjajna okruženja i akcijske sekvence koje ostaju u sećanju, dobili smo kampanju koja me je podsetila zašto sam uopšte zavoleo ovaj serijal. Voleo bih da su neki zapleti dobili više vremena, naročito kada je reč o Archeru, ali to ne menja moj opšti utisak.

Ovo je Call of Duty kampanja koja ima karakter, zna šta želi da ispriča i ponovo čini da nam bude stalo do ljudi na ekranu. Za mene je to mnogo važnije od još nekoliko eksplozija ili tehničkih trikova.

Konačna ocena: 9/10

(Telegraf.rs)