• 0

Neverovatna istorija bar-koda: Kako su vertikalne crne linije i beli razmaci promenili svet

Bez obzira na sve prednosti, usvajanje bar-koda teklo je sporo, a trgovci su nerado odvajali sredstva za neophodne skenere i nisu želeli da daju novac na tehnologiju za koju su verovali da neće potrajati

  • 0

Zebraste bar-kodove možete videti svuda oko sebe, na svim stvarima koje ste kupili u prodavnici, knjižari ili onlajn. Oni znatno olakšaju život i kupovinu, koja je od njihovog pojavljivanja postala znatno brža.

- Pored svih tehnoloških napredaka, tihi trijumf u 20. veku u maloprodajnoj industriji doživeo je bar-kod. Maloprodaja je možda jednostavna, ali nije laka, a bar-kod se pokazao kao kompaktna, elegantna i fleksibilna olakšica - kaže Džonatan Rejnolds sa Oksforda.

Bar-kod je toliko univerzalan da je teško poverovati da ga je neko izumeo. To je, na osnovu ideje Normana Džozefa Vudlenda, uradio američki inženjer Džordž Loer, koji je predvodio tim zadužen za stvaranje „univerzalnog koda za proizvode“ (skraćeno UPC) i za opremu koju je potrebno skenirati. Prvi put je upotrebljen na pakovanju žvaka u supermarketu u Ohaju 1974. godine.

Industrija prehrambenih proizvoda želela je da olakša prodaju, da je učini bržom i preciznom. Prema izvorima iz sedamdesetih, bar-kodovi su ubrzali prodaju za 40 odsto i otkad su počeli da se upotrebljavaju, cena više nije morala da se piše na svakom pakovanju ili da se menja kada je proizvod na popustu. To je sprečilo mušterije i da skidaju i zamenjuju cene proizvoda, a razvojem naprednog softvera prodaja se dodatno ubrzala.

Početne teškoće u prodaji

Bez obzira na sve obećane prednosti, usvajanje bar-koda teklo je sporo. Trgovci su nerado odvajali sredstva za neophodne skenere i nisu želeli da daju novac na tehnologiju za koju su verovali da neće potrajati.

Osim toga, mnogi kupci su sumnjali da proizvod koji su kupili može da se prati ili da će biti prevareni jer na njemu više nije bila odštampana cena. Ubrzo su usledile teorije zavere.

Ipak, bar-kod je osamdesetih godina polako počeo da se širi planetom, a bez obzira na to što je njegov izum postao deo svakodnevice milijardi ljudi, Loer nije dobio ni cent za njega. Kompanija za koju je radio dozvolila je javno korišćenje bar-koda kako bi prodala svoju opremu za skeniranje.

Prodavnica

Foto: Pixabay.com

- IBM nije pokušao da patentira ili na neki drugi način zaštiti svoj simbol i kod, jer nismo želeli da bilo šta uspori njegovu implementaciju kao UPC simbola. Dali smo ga industrijama na korišćenje - napisao je Loer u svojoj autobiografiji „Engineering WAS Fun!“.

Za IBM korporaciju bar-kod je bio genijalan potez, a za Loera, koji je preminuo u 94. godini u decembru 2019, najvažniji izum u karijeri dugoj 36 godina.

Od kružnog do opštepoznatog bar-koda

Nastanak bar-koda nije bio lak proces. IBM u početku kreiranja koda nije imao opremu koja bi očitavala bar-kodove, zbog čega je Loren počeo da izrađuje kod po sopstvenoj zamisli. Prvo je napravio kružni kod, ali on nije bio praktičan za štampu, pa je morao da smisli nešto drugačije.

U svojoj najjednostavnijoj formi bar-kod je jednodimenzionalni sklop 20 crnih vertikalnih linija različite debljine i 29 belih razmaka između njih, koji su različite širine. Ove linije predstavljaju brojeve koji se štampaju ispod bar-koda. Svaki kod sadrži 95 delova binarnog koda i poklapa se sa informacijom u bazi podataka.

Originalni bar-kod prihvatile su mnoge industrije, koje su u skladu sa svojim potrebama mogle da menjaju njegovu veličinu, piše Deutsche Welle.

Od jednostavnosti do dvodimenzionalnosti

Iako se prva generacija jednodimenzionalnog bar-koda promenila tokom godina, osnova je ostala ista - on označava predmete i živa bića koja se prodaju.

- Od prve komercijalne upotrebe, bar-kod je postao neophodno sredstvo za upravljanje globalnim lancem zaliha, omogućavajući prethodno nezamislivu transprentnost o lokaciji i napretku dobara i materijala – kaže Alistar Miln, profesor finansijke ekonomije na Univerzitetu Lafboro u Engleskoj.

Njegov dalji razvoj, u pravcu dvodimenzionalnog koda, proširio je upotrebu bar-koda. Ovi kodovi izgledaju drugačije i sastoje se od pravougaonika, tački, boja i geometrijskih oblika koji sadrže potrebne informacije.

Najnoviji oblik bar-koda koristi se za poništavanje karti, onlajn bankarstvo i za deljenje informacija sa mušterijama koje mogu da skeniraju ove kodove mobilnim telefonima.

Globalni uspeh bar-koda pokazuje veliku odgovornost koju ima današnja tehnologija.

- Ključ je u poboljšanju životnog standarda i potpunom korišćenju prednosti digitalne tehnologije i standardizacije. UPC bar-kod i njegovi naslednici dobra su ilustracija uticaja koji ima današnja tehnologija – kaže Miln.

(Telegraf.rs/V.T.)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima