• 0

Svemirski liftovi poput nečega iz naučne fantastike mogli bi postati stvarnost u "naredne dve, tri decenije"

Svemirski lift je "most do celog solarnog sistema"

  • 0

Svemirski lift - struktura koja seže do neba - možda deluje kao daleki, nemoguć koncept, ali bi mogao biti bliže nego što mislimo.

U tekstu za Scientific American, profesor fizike Stiven Koen na Vanier koledžu u Montrealu, u Kvebeku, rekao je da veruje da bi tehnologija kakvu smo do sad viđali samo u naučnoj fantastici mogla da bude stvarnost u "naredne dve ili tri decenije", prenosi Intereseting Engineering.

Koen opisuje svemirski lift kao "kabl koji se proteže od Zemlje do svemira, preko kojeg ljudi i teret mogu lako da putuju".

U svom tekstu, on tvrdi da inženjeri i naučnici otvaraju novi teren kada je u pitanju projektovanje ovih masivnih struktura koje bi mogle da revolucionišu način na koji pristupamo istraživanju svemira.

Zašto izgraditi svemirski lift?

Svemirski liftovi imaju potencijal da značajno smanje troškove i energiju potrebnu za odlazak u svemir. Kompanije poput SpinLaunch-a već testiraju nove, potencijalno revolucionarne tehnologije koje bi mogle dramatično smanjiti troškove slanja malih satelita i naučnih tereta u svemir.

Međutim, svemirski liftovi bi mogli da lansiraju ljude, teret i naučne komponente u svemir, tako da bi imali dodatnu korist od podsticanja ljudskih letova u svemir i svemirskog turizma.

Sa svemirskim liftovima, "reč 'svemirska misija' bi bila zamenjena sa 'tranzit', pošto putovanja u svemir postaju rutinska i uglavnom nezavisna od vremenskih uslova", piše Koen.

"Tranziti koji uključuju ljude bili bi bezbedniji od trenutnih praksi".

"Svemirski lift postaje most do celog solarnog sistema. Pustite teret u donjem delu i kružite oko Zemlje, ali uradite to u gornjem delu, i kružite oko Sunca, sve bez goriva."

Kako bi funkcionisao svemirski lift?

Koen objašnjava da je njegova fascinacija svemirskim liftovima počela kada je 2004. razgovarao sa profesorom Arunom Misrom, vodećim svemirskim stručnjakom na odseku za mašinsko inženjerstvo na Univerzitetu McGill.

Misra mu je rekao o konceptu svemirskog lifta, kablu dugom 100.000 km koji se proteže u nebo od Zemljinog ekvatora i vezan je za satelit u geosinhronoj orbiti - što znači da orbitira istom brzinom kao Zemlja i, stoga, leti iznad fiksne lokacije.

Koncept bi takođe koristio "mehaničke penjače" za putovanje na različite visine od Zemljine površine. U zavisnosti od visine na kojoj bi kapsula ili svemirska letelica bila puštena, ona bi ili počela da kruži oko Zemlje ili Sunca ili bi pala nazad na Zemlju.

Različiti koncepti tokom godina su predlagali različite vrste mehaničkih penjača. Jedan koncept svemirskog lifta, na primer, koristio bi maglev šine za putovanje masivnim svemirskim kablom veoma velikim brzinama.

Kako Koen ističe u svom tekstu, materijal potreban za takav kabl bi morao da bude 50 puta jači od čelika, tako da su svemirski liftovi nemogući sa našom trenutnom tehnologijom. U međuvremenu, on i "šačica drugih ljudi u svetu se pretvaraju da će ovaj problem biti rešen i bave se drugim inženjerskim aspektima svemirskih liftova dok čekamo."

Iako Koen ne radi direktno na materijalnom aspektu tehnologije svemirskih liftova, on veruje da bismo mogli biti samo par decenija udaljeni od materijala koji je potreban da bi svemirski liftovi postali stvarnost.

Naučnici neprestano rade na pravljenju jačih materijala i tehnologija iz različitih razloga vezanih za globalne infrastrukturne projekte. Ovaj rad bi jednog dana mogao rezultirati pojavom svemirskih liftova. To bi bio razvoj koji bi mogao da otvori prostor za mase i pomogne čovečanstvu da stigne dalje u kosmos nego ikada ranije.

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Ne želim da budem informisan
Ok