Superkompjuter koji simulira ljudski mozak će biti uključen sledeće godine

Foto: Shutterstock.com

Superkompjuter nazvan DeepSouth, čije je puštanje u rad planirano za april 2024. godine, biće sposoban da izvodi operacije na nivou koji se približava brzini ljudskog mozga, tvrde istraživači iz Australije. Ovaj mašinski mozak će biti u stanju da obavi čak 228 biliona (engl. trilion) operacija u sekundi.

DeepSouth, prvi superkompjuter na svetu koji može da simulira mreže neurona i sinapsi (ključnih bioloških struktura našeg nervnog sistema) na nivou ljudskog mozga, pripada pristupu poznatom kao neuromorfičko računarstvo, koji teži oponašanju bioloških procesa ljudskog mozga. Kompjuter će biti smešten u Međunarodnom centru za neuromorfičke sisteme na Zapadnom sidnejskom univerzitetu.

Preporučujemo

Ljudski mozak je najneverovatnija računarska mašina koju poznajemo. Distribuirajući svoju računarsku moć na milijarde malih jedinica (neurona) koje međusobno komuniciraju kroz bilione veza (sinapsi), mozak može da parira najmoćnijim superkompjuterima na svetu, dok troši samo istu količinu energije kao obična sijalica u frižideru.

Superkompjuteri, s druge strane, obično zauzimaju mnogo prostora i zahtevaju velike količine električne energije. Najmoćniji superkompjuter na svetu, Hewlett Packard Enterprise Frontier, može da izvodi malo više od kvintiliona operacija u sekundi, zauzima 680 kvadratnih metara i zahteva 22,7 megavata energije da radi.

Naš mozak može da izvodi isti broj operacija u sekundi koristeći samo 20 vati energije, dok teži samo 1,3-1,4 kg. Neuromorfičko računarstvo, između ostalog, teži da otključa tajne ove neverovatne efikasnosti.

Neuromorfični računari - revolucija u svetu veštačke inteligencije

Neuromorfični računari, inspirisani složenom mrežom jednostavnih procesora koji oponašaju neurone i sinapse ljudskog mozga, obećavaju revolucionarni napredak u svetu veštačke inteligencije. Glavna prednost ovih mašina leži u njihovoj inherentnoj sposobnosti da obavljaju "paralelne" operacije, slično funkciji neurona i sinapsi u mozgu.

Zahvaljujući jednostavnosti izvršenih računanja pojedinačnih neurona i sinapsa u odnosu na tradicionalne računare, potrošnja energije ovih sistema je znatno manja. Neuroni se ponekad posmatraju kao jedinice za obradu, a sinapse kao memorijske jedinice, ali u stvarnosti doprinose i obradi i skladištenju podataka. To znači da su podaci već locirani tamo gde su potrebni za računanje, što ubrzava procesuiranje mozga uopšte, jer nema odvajanja između memorije i procesora, što kod klasičnih (fon Nojmanovih) mašina uzrokuje usporavanje.

Pored DeepSouth-a, važno je spomenuti i Human Brain Project (HBP), finansiran u okviru inicijative EU, koji je bio aktivan od 2013. do 2023. godine i doveo do razvoja BrainScaleS-a, mašine locirane u Hajdelbergu, u Nemačkoj, koja emulira način rada neurona i sinapsi.

BrainScaleS može simulirati način na koji neuroni "ispaljuju", odnosno način na koji električni impuls putuje duž neurona u našim mozgovima. Ovo čini BrainScaleS idealnim kandidatom za istraživanje mehanike kognitivnih procesa i, u budućnosti, mehanizama koji su osnova ozbiljnih neuroloških i neurodegenerativnih bolesti.

Budući da su inženjerski dizajnirani da oponašaju stvarne mozgove, neuromorfični računari bi mogli označiti početak prekretnice. Nudeći održivu i pristupačnu računarsku snagu i omogućavajući istraživačima da procenjuju modele neuroloških sistema, oni su idealna platforma za niz primena.

Imaju potencijal da unaprede naše razumevanje mozga i ponude nove pristupe veštačkoj inteligenciji.

(Telegraf.rs)