Ćerka Robina Vilijamsa očajna zbog AI snimaka pokojnog oca: "Prestanite da mu radite ovo"

Zelda Vilijams, ćerka legendarnog komičara i glumca Robina Vilijamsa, javno je zamolila ljude da prestanu da joj šalju AI-generisane snimke svog pokojnog oca. Kako je poručila, takvi sadržaji nisu nešto što bi on želeo i predstavljaju uvredu za njegovu ostavštinu.

Vilijams, poznat po ulogama u filmovima Mrs. Doubtfire i Društvo mrtvih pesnika, preminuo je 2014. godine u 63. godini, nakon borbe sa pogrešnom dijagnozom Parkinsonove bolesti i otkrivenom Levijevom demencijom tela, teškim i neizlečivim oboljenjem koje izaziva halucinacije i gubitak motorike.

Preporučujemo

Zelda je na svom Instagram nalogu napisala da je slanje AI snimaka "besmisleno trošenje vremena i energije" i da joj ti video-zapisi nanose bol. "Molim vas, prestanite da mi šaljete AI snimke mog tate. To nije ono što bi on želeo. Prestanite da mu radite ovo, prestanite da to radite meni i svima drugima," napisala je.

Oštra poruka AI kreatorima

Režiserka filma Lisa Frankenstein poručila je da smatra takve sadržaje degradacijom umetnosti i ljudi čije se uspomene zloupotrebljavaju za viralne objave. "Ne pravite umetnost, pravite odvratne, prekuvane hot-dogove od života stvarnih ljudi i gurate ih drugima niz grlo nadajući se da će vam dati lajk. Odvratno," navela je Zelda.

Foto: Profimedia

Dodala je i da AI ne vidi kao budućnost, već kao "loše recikliranje prošlosti koje se ponovo servira za masovnu potrošnju". Njeni komentari dolaze nakon što su društvene mreže preplavili AI-generisani snimci preminulih poznatih ličnosti, uključujući i Robina Vilijamsa, Majkla Džeksona i Beti Vajt.

AI zloupotrebe izazivaju sve veće reakcije

Zelda Vilijams se i ranije oglašavala protiv korišćenja AI tehnologije u filmskoj industriji, ističući da je neprihvatljivo koristiti glasove ili likove pokojnih glumaca bez pristanka njihovih porodica. Podsetila je da "živi glumci zaslužuju priliku da sami kreiraju likove i u njih ulože sopstveni trud i emocije".

Ovaj slučaj ponovo je otvorio pitanje etičke upotrebe veštačke inteligencije i prava na privatnost i dostojanstvo preminulih umetnika.