Da li smo zaista blizu veštačke inteligencije na nivou čoveka?

Na jednom od najvažnijih svetskih ekonomskih skupova, održanom u švajcarskim Alpima, veštačka inteligencija bila je u središtu pažnje poslovnih lidera, kreatora politika i istraživača. Iako postoji opšta saglasnost da AI menja industrije neverovatnom brzinom, pojavilo se ozbiljno neslaganje oko dubljeg pitanja: koliko su današnji sistemi zaista blizu ljudskoj inteligenciji?

Jedna strana u ovoj raspravi veruje da trenutna generacija AI sistema, posebno veliki jezički modeli koji mogu da proizvode tekst nalik ljudskom, predstavlja veliki korak ka opštoj veštačkoj inteligenciji (AGI).

Preporučujemo

AGI se najčešće definiše kao sistem sposoban da obavlja sve intelektualne zadatke koje ljudi mogu, u različitim oblastima. Prema ovom pogledu, razvoj AI je toliko brz da bi uskoro mogao dostići, pa čak i nadmašiti ljudsku inteligenciju, što bi imalo ogromne posledice po zapošljavanje i naučna istraživanja.

Drugi stručnjaci, međutim, pozivaju na oprez. Oni tvrde da su današnji AI sistemi, uprkos impresivnim rezultatima, još uvek daleko od prave ljudske inteligencije.

Ovi sistemi su izuzetno dobri u obradi jezika, sažimanju informacija i pisanju koda, ali im nedostaju mnoge sposobnosti koje ljudi smatraju prirodnim. Na primer, ljudi mogu da uče iz vrlo malog broja primera, da se stalno prilagođavaju novim situacijama, da pamte iskustva tokom dugog vremenskog perioda i da razumeju uzročno-posledične veze u stvarnom svetu. Veštačka inteligencija se sa svim tim i dalje teško nosi.

Jedna od ključnih kritika jeste da se savremeni AI previše oslanja na tekst i statističke obrasce, a premalo na stvarno razumevanje. Neki stručnjaci smatraju da je jezik zapravo jedna od lakših komponenti inteligencije.

Pravi izazov leži u snalaženju u fizičkom svetu, odnosno razumevanju objekata, predviđanju ishoda i planiranju akcija. To, između ostalog, objašnjava zašto još uvek nemamo potpuno autonomne kućne robote ili vozila koja mogu bezbedno da voze u svim uslovima.

Postoji i zabrinutost da je industrija veštačke inteligencije postala previše fokusirana na jedan dominantan pristup. Ogromna sredstva ulažu se u sve veće modele i data centre, dok se alternativne ideje zanemaruju.

Kritičari upozoravaju da takav pristup može usporiti stvarni napredak ka inteligenciji na nivou čoveka. Prema njihovom mišljenju, budući pomaci zahtevaće AI sisteme koji mogu da izgrade unutrašnje modele sveta, da predviđaju posledice svojih postupaka i da donose promišljene odluke, slično ljudima.

Iz ugla biznisa, rasprava o pravoj AGI može delovati teorijski. Kompanije već sada masovno ulažu u AI zbog konkretnih koristi koje ona nudi. Istraživanja pokazuju da postojeća AI rešenja mogu doneti bilione dolara kroz povećanje produktivnosti, naročito ako organizacije redizajniraju svoje procese i obuče zaposlene da rade zajedno sa inteligentnim sistemima.

Izazov, međutim, nije samo u tehnologiji, već i u obrazovanju, prilagođavanju i povezivanju ljudskog i digitalnog rada.

Da li će veštačka inteligencija dostići ljudski nivo za pet godina ili za pedeset, jedno je sigurno: ova debata je daleko od kraja. Tehnologija je moćna, ulozi su visoki, a budućnost ostaje neizvesna. Kako će izgledati rezultat, saznaćemo u bliskoj budućnosti.

(Telegraf.rs/Goran Lazarov)